Privremeni sporazum o novim pravilima za kvalitet vazduha širom EU pozdravljen je kao korak napred uprkos tome što nije usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Sporazum je pohvalio ključni pregovarač Evropskog parlamenta Havi Lopez, koji ga je nazvao "velikim korakom u našim tekućim naporima da osiguramo čistiju i zdraviju budućnost za sve Evropljane".

Slično tome, Alain Maron, ministar vlade regiona glavnog grada Brisela zadužen za klimu i životnu sredinu, nazvao je sporazum "ključnim" i rekao da će on "drastično poboljšati kvalitet vazduha koji udišemo i pomoći nam da se efikasno borimo protiv zagađenja vazduha, smanjujući slučajeve prerane smrti i zdravstvene rizike".

U osnovi sporazuma su donje granice za niz zagađivača, uključujući one koji nanose najveću štetu ljudskom zdravlju, zagađujuće čestice (PM2,5) i azot-dioksid (NO2).

Sporazum uključuje i više tačaka za uzorkovanje kvaliteta vazduha u evropskim gradovima, zahtev da Evropska komisija ponovo preispita pravila do 2030. godine i mogućnost da građani traže odštetu ako im je zdravlje narušeno zbog kršenja novih pravila.

Iako se kvalitet vazduha širom Evrope polako poboljšavao tokom proteklih godina, Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da u EU i dalje svake godine ima više od 300.000 prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha.

Korak napred

Otkako je Komisija EU predložila revidirana pravila u oktobru 2022. godine, zdravstvene organizacije su kritikovale nedostatak ambicija u pogledu godišnjih graničnih vrednosti zagađivača.

Dok sporazum smanjuje neke ključne vrednosti zagađujućih čestica, ovo ne uspeva da se uskladi sa najnovijim preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2021. Ovde savetuju da granica ne prelazi 5 mg/m3 za zagađujuće čestice PM2,5 i 10 mg/m3 za azot-dioksid NO2.

Uprkos tome, An Staufer, zamenica direktora Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), nazvala je sporazum "velikim korakom napred".

"Iako je, nažalost, nedostajao kompromis da se potpuno uskladi sa naučnim preporukama, paket ima ogroman potencijal da smanji patnju ljudi, spreči bolesti i postigne ekonomske uštede", rekao je Staufer.

Reakcije drugih organizacija istakle su hitnost poboljšanja kvaliteta vazduha.

"Standardi kvaliteta vazduha EU moraju biti hitno ažurirani. Lekari širom Evrope se slažu da nam je potreban bolji kvalitet vazduha, a javne vlasti i nacionalne vlade moraju da deluju kako bi pomogli u smanjenju slučajeva bolesti", rekao je Kristijan Kejzer, predsednik Stalnog komiteta evropskih lekara (CPME).

"Naučno, bez sumnje, zagađenje vazduha šteti zdravlju širom Evrope. Sada je vreme da političari, posebno iz nacionalnih vlada, obezbede da imamo pravni okvir da sledimo naučno zasnovane standarde čistog vazduha EU kako bismo zaštitili zdravlje ljudi", rekla je Zorana Jovanović Andersen, predsednica Evropskog respiratornog društva za životnu sredinu i zdravlje.

Uprkos široko rasprostranjenom priznanju da je potrebno strožije ograničenje za čistiji vazduh, dogovor je takođe naveo određene grupe da se zabrinu povodom posledica strožih graničnih vrednosti za zagađivače vazduha.

Holger Loš, zamenik generalnog direktora Federacije nemačke industrije (BDI), rekao je da sporazum "ugrožava transformaciju industrije ka klimatskoj neutralnosti".

Loš brine da bi ograničenja "mogla odložiti ili čak sprečiti projekte konverzije, čak i ako služe klimatskoj neutralnosti i transformaciji" i da bi sporazum "mogao dovesti do neprihvatljivih intervencija u privredi, mobilnosti, poljoprivredi i stanovanju u Nemačkoj. Dalekosežne zabrane vožnje za automobile i kamione ponovo su zamislive".

(JA/EURACTIV.rs)