Zašto se uklanjanje betona i asfalta u gradovima širom sveta smatra poželjnim? Razloga je više.

O čemu se radi? Inicijativa za uklanjanje kocki i betona postoji već petnaestak godina, a oni koji je promovišu navode brojna dobra dejstva na stanovnike grada, među kojima je i njihova bezbednost.

Uklanjanje betona, asfalta i drugih čvrstih oblika uređivanja javnih površina obavlja se sa vizijom da se te površine zamene zemljom, a potom biljkama.

Uklanjanje tvrdih površina omogućava da voda otiče dublje u zemlju, što umanjuje efekat poplava u trenucima jake kiše. Pomaže pojavu takozvanog "sunđerastog efekta" u gradovima.

Izvor: YouTube/Where to next - Europe

Divlje biljke koje će rasti iz te zemlje, dalje, pružaju hranljive materije životinjama koje žive u urbanim sredinama. Ukoliko se posadi i izraste drveće, stanovnici su zaštićeni od toplotnih talasa, a postoje i podaci koji kažu da "zeleniji" gradovi utiču pozitivno na mentalno zdravlje ljudi koji u njima žive.

"Ali, ukoliko želimo da ova inicijativa zaista da rezultate, moraće da se proširi mnogo dalje od šačice entuzijasta. Klimatska kriza sve je ozbiljnija, i gradovi bi trebalo da se okrenu uklanjanju tvrdih površina u okviru svoje strategije prilagođavanja klimatskim promenama. Neki kažu da je vreme da 'razbijemo' svoje betonske ulice i napravimo prostor za prirodu", navodi "Bi-Bi-Si".

Izvor: YouTube/Where to next - Europe

U kanadskom gradu Hamiltonu, u četvrti koja je prilično zapuštena, grupa "Green venture" počela je da postavlja mini-bašte. U ovom gradu, poplave mogu da izazovu mešanje kanalizacionog otpada sa vodom koja otiče u jezero Ontario, glavni gradski izvor pijaće vode.

Pitanje je, međutim, da li su vlasti odgovorne za gradove i planiranje širom sveta, svesni ove opasnosti.

"Uklanjanje betona i asfalta trebalo bi posmatrati ne kao aktivnost kojom se bavi jedan mali broj ljudi, već kao uvođenje nove vrste infrastrukture u jedan grad. Zahteva isti nivo planiranja, ali i investicije, kao nova železnica", rekao je Tami Kruser iz Centra za urbana istraživanja u Melburnu.

Kakva je situacija u Evropi?

Neke opštine i gradovi počeli su da uklanjanje betona i asfalta ozbiljno shvataju. Stanovnici Londona ohrabreni su od strane vlasti da uklone ploče iz svojih dvorišta i bašti.

Grad Lufen u Belgiji prihvatio je uklanjanje betona i asfalta u predrađu Spanse Kron. Plan je da se uklone značajne količine asfalta iz rezidencijalnog dela, a automobili će deliti put sa pešacima i biciklistima.

Izvor: YouTube/Where to next - Europe

Takvi projekti, međutim, moraju da odgovore na potrebe svih stanovnika. Kako bi se podržali ljudi sa oštećenjem vida, ili problemima sa kretanjem, prioritizovani su delovi puta koji se ne koriste i ostavlja se prostor na trotoaru od najmanje jednog metra. Betonske kocke koje ostaju se popravljaju i obnavljaju kako ne bi bilo neravnina.

Lufen je uveo i "taksi za ploče" - mali kamion koji će gradske vlasti rado poslati na vašu adresu, da bi besplatno odvezao ploče ili kamene kocke koje ste skinuli.

Ekološkinja Gvendolin Granden iz Regionalne agencije za biodiverzitet u Il-d-Fransu navodi da je vlada obezbedila 500 miliona evra sredstava za ozelenjivanje grada. Ovo uključuje uklanjanje betona i asfalta, ali i postavljanje "zelenih" zidova i krovova. U Francuskoj je fokus ovih napora na olakšavanju letnjih toplotnih talasa.

Izvor: YouTube/Where to next - Europe

(EURACTIV.rs/B.Z.J.)