Ovaj pristup, korišćenja taloga kafe u građevinarstvu, može postati standard u građevinskoj industriji širom sveta, navodi se u naučnoj studiji
Najnovija studija, koju je sproveo tim naučnika iz Australije, pokazala je benefite dodavanja kafenog taloga u beton, čime se ovaj građevinski materijal ojačava za 30 posto, piše Klima101. Ipak, da bi ovaj organski otpad mogao biti iskorišćen na pravi način, postoji specijalna obrada i procedura koja se mora ispoštovati.
Šenon Klimartin Linč (Shannon Kilmartin-Lynch), koautor studije, ističe da je potencijal ovog otkrića značajno povećanje reciklaže organskog otpada. Ako se pokaže uspešnim, ovaj pristup može postati standard u građevinskoj industriji širom sveta, piše studija koja je predstavljena u časopisu Journal of Cleaner Production.
Koristeći niske nivoe energije, autori eksperimenta zagrevali su talog na 350 °C u odsustvu kiseonika. Ovaj proces naziva se piroliza. U pitanju je termalno raspadanje organskih molekula, a rezultat je biougalj – porozan materijal, bogat ugljenikom.
Kada se 15 posto peska u mešavini za beton zameni posebno tretiranim kafenim talogom, rezultat je ojačavanje betona za skoro jednu trećinu u poređenju sa običnim betonom.
Istraživači su testirali i performanse ostataka kafe, nakon zagrevanja na čak 500 °C. Međutim, biougalj koji su dobili nije bio jednako snažan kao onaj koji je nastao posle pirolize na nižoj temperaturi.
Naučnici su naglasili da rad na betonu sa dodatkom taloga nije gotov: neophodno je analizirati dugotrajnu izdržljivost proizvoda, na primer kako apsorbuje vodu ili podnosi smrzavanje/odmrzavanje.
Ovo je jedna od inovacija kojima bi mogle da se "ubiju dve muve jednim udarcem".
Najpre, došlo bi do prenamene organskog otpada koji bi u suprotnom, raspadajući se na smetlištima, doprinosio emisijama metana – gasa koji ima višestruko veću moć zagrevanja od ugljen-dioksida. Povrh toga, s obzirom na vrtoglavi napredak građevinske industrije, smanjila bi se potražnja za peskom koji se uobičajeno vadi iz korita reka ili sa rečnih obala.
"Na temelju pristupa cirkularne ekonomije, možemo zadržati organski otpad van deponija, i bolje očuvati naše prirodne resurse kao što je pesak", objasnio je profesor Dži Li sa Univerziteta RMIT iz Melburna.
Svake godine čovečanstvo baci deset milijardi tona ostataka kafe, a većina ovog otpada završi na deponijama širom sveta. U građevinarstvu se iskoristi 50 milijardi tona peska godišnje, a uz kafeni talog upotreba ovog ograničenog materijala može da se redukuje, a samim tim i negativni uticaji njegove eksploatacije na životnu sredinu.
(J.N./EURACTIV.rs)