Na imanju Pavla Đorđevića kod Valjevske Kamenice, okruženom netaknutom prirodom, uzgaja se organsko voće i povrće, a osim toga biće ovo prvo poljoprivredno gazdinstvo sa agrosolarnom elektranom kod nas

Ali nije samo organska proizvodnja ono što Organelu izdvaja od većine ostalih farmi u Srbiji. Biće ovo prvo poljoprivredno gazdinstvo sa agrosolarnom elektranom kod nas, piše Klima 101.

To znači da ćemo sa istog parčeta zemlje dobijati hranu i energiju zelenog porekla.

Izgradnja postrojenja već je počela, a nalon izgradnje uslediće i sadnja poljoprivrednih kultura.

"Ispod panela ćemo gajiti ribizle i rukolu", otkriva vlasnik Organele, Pavle Đorđević.

"Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta Sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje."

Ali neće samo paneli pomagati rastu biljaka, već će i biljke pogodovati radu panela.

"Biljke kroz proces evapotranspiracije hlade panele, a ovo je posebno važno leti", ističe Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir, koja je izgradila agrosolar u blizini Valjeva. „Na temperaturama iznad 30 °C efikasnost panela opada, pa im rashlađivanje pomoću biljaka ide u korist."

U Valjevskoj Kamenici biće postavljeno ukupno četrdeset osam panela, zbirne snage 17,5 kilovata. Međutim, kako objašnjava Petrović za naš portal, agrosolarna elektrana ima svoje specifičnosti u odnosu na konvencionalna postrojenja.

"Sama konstrukcija solarnih elektrana se razlikuje. Paneli se inače postavljaju na konstrukcije visine šezdeset centimetara, a u slučaju agrosolarne elektrane to je preko tri puta više. Paneli će biti polegnuti na visini od dva metra kako bi ispod bilo prostora da se gaje neke poljoprivredne kulture."

Ovo rezultuje višim troškovima pri izgradnji, prema Petrovićevim rečima, konstrukcija agrosolarnih elektrana je za oko 50% skuplja od standardnih solarnih elektrana. Samim tim, i ulaganje za agrosolarnu elektranu u Valjevskoj Kamenici je bilo nešto veće. Investicija iznosi oko 24 hiljade evra.

Elektropionir i Organela nastoje da kroz ovaj svojevrstan pilot - projekat pokažu da je moguće da se gradnja solarnih elektrana udruži sa poljoprivredom, odnosno da zarad proizvodnje energije ne moramo da žrtvujemo svoje plodne bašte i oranice.

"Ovo je zapravo primer održivog korišćenja zemljišta", ocenjuje Saša Petrović iz Elektropionira.

"Osnovna ideja je bila da solarne elektrane ne zauzimaju samo poljoprivredne površine, već da ispod njih nešto može i da se gaji."

Prema njihovim rečima, struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za petnaestak godina. Ipak, treba imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.

Iako veruju da ne može svaki poljoprivrednik u našoj zemlji da priušti sebi agrosolarnu elektranu, energetska zadruga i poljoprivredno gazdinstvo žele istovremeno i da inspirišu druge da, u skladu sa svojim kontekstom i kapacitetima, repliciraju njihov model.

Dok koristi tople februarske dane da napravi visoke leje za šargarepe, Pavle naglašava da će pomoću agrosolarne elektrane takođe umanjiti svoj karbonski otisak, s obzirom na to da se struja u Srbiji pretežno generiše iz uglja.

Uštede ugljen-dioksida procenjuju se na 28 tona godišnje. To je ekvivalentno količini gasa koju u istom vremenskom periodu upije preko 1.300 stabala drveća.

Naposletku, ovo neće biti jedina solarna elektrana na poljoprivrednom gazdinstvu Organela. Pavle za sopstvene potrebe gradi prozjumersko postrojenje, snage 8 kilovata.

Novi projekat je podržao Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP).

(M.A./EURACTIV.rs)