Evropska unija bi trebalo da pojača svoje napore u borbi protiv klimatskih promena, ide dalje od smanjenja emisija gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. i postigne potpunu klimatsku neutralnost do 2040., navodi stranka

Na kongresu, EZS je udvostručila svoje klimatske ciljeve, težeći da EU postigne klimatsku neutralnost do 2040. godine i potpunu eliminaciju fosilnih goriva do istog datuma. Ovi koraci čine deo novog "Zelenog i socijalnog sporazuma", s fokusom na odbranu, bezbednost, spoljnu dimenziju EU i podršku poljoprivrednicima.

Sve to je postavljeno pod nazivom novog takozvanog "Zelenog i socijalnog sporazuma", sa pojačanim fokusom na odbranu, bezbednost i spoljnu dimenziju EU - i, u odgovoru na trenutnu političku situaciju, takođe na poljoprivrednike i poljoprivredu.

Manifest osuđuje sve one koji su 'pokušali da koče', naglašavajući da "moramo ojačati oblasti gde su kompromisi ostavili praznine i rupe i podići nivo ambicija", dodajući snažan fokus i na socijalnu politiku, usmerenu na sve veće socijalne nemire zbog krize troškova života.

Nemački Zeleni su prvo pokušali da ublaže ciljeve guranjem roka za klimatsku neutralnost do 2045. godine i smanjenjem datuma za izbacivanje fosilnih goriva, kako je prvo izvestio Euractiv. Međutim, nakon pregovora, odustali su. Zeleni su takođe pojačali svoje stavove o geopolitici povezujući pozive za prelazak na obnovljive izvore energije, takođe u okviru smanjenja spoljne zavisnosti od dobavljača fosilnih goriva.

"Dakle, glavni razlog za prelazak na obnovljive izvore je taj što vas izvlači iz tih nezdravih zavisnosti, i mislim da je to jednostavno stvarnost geopolitički izazovnih vremena ... da učinimo naša društva otpornijim i sigurnijim", rekla je austrijska ministarka zaštite životne sredine, klime i energije Leonor Gevesler za Euractiv.

Izvor: Printscreen/Youtube/UNA Poland

Iako je većina teksta dogovorena tokom kompromisnih sesija, švedska delegacija Zelenih podnela je amandmane za brisanje poziva za većom federalizacijom Evrope, poreza na bogatstvo širom EU, uz obrazloženje da oporezivanje treba ostati na nacionalnom nivou, i legalizaciju kanabisa - što je odbijeno s pretežnom većinom.

Manifest dug 55 strana na kraju je usvojen sa 98,7 posto glasova za i pet protiv, u onome što je kopredsednik EZS Melani Vogel branila pred Euractivom kao "način da pokažemo koliko je naš projekat verodostojan, suštinski i obuhvatan", za razliku od drugih političkih porodica čji manifesti su manje konkretni zbog nedostatka saglasnosti među nacionalnim strankama, rekla je.

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra poziva u svom manifestu na reviziju zakonodavstva Zelenog sporazuma, poput zabrane motora s unutarnjim sagorevanjem, dok druge desničarske i liberalne snage takođe traže "zeleni regulatorni prekid".

Kontraverzne snage takođe su ukazale na zelenu politiku kao uzrok protesta poljoprivrednika širom kontinenta, koristeći Zeleni sporazum kao "mamac" uprkos stvaranju trenutnog neuspešnog modela poljoprivrede, rekao je poslanik i vodeći kandidat Bas Eikhout za Euractiv, naglašavajući da su Zeleni uvek bili uz poljoprivrednike.

"Osnovna stvar iza toga je da imaju vrlo mnogo teškoća da pristojno zarađuju, jedva da ostvaruju profit iz svega što rade, to nije zbog zelene politike", dodao je, naglašavajući da trenutni poljoprivredni okvir EU koji su konzervativne snage osmislile treba biti revidiran, jer je trenutno "vrlo kapitalizovan, sistem s visok unosa koji koristi velike farme. Umesto toga, Zeleni žele podržati male proizvođače, porodične farme i ekološku poljoprivredu.

"Decenijama su poljoprivrednici bili kao šahovske figure u igri velikih agrobiznisa. Dakle, da, podržimo poljoprivrednike u promeni poljoprivredne politike koja će zapravo doprineti njihovom prihodu", rekla je austrijska ministarka za Euractiv.

U skladu s tim, sukopredsedavajući Zelenih u Evropskom parlamentu i nedavno izabrani vodeći kandidat Terry Reintke potvrdila je da je njen prioritet prepraviti Zajedničku poljoprivrednu politiku.

Zeleni tvrde da su najbolje pozicionirani za suočavanje s trenutnom krizom u poljoprivredi i brane svoju "stabilnu viziju" koja je potrebna evropskoj industriji.

"Zeleni su više saveznici industrije od nepredvidivog ponašanja krajnje desnice i desnih snaga", rekao je vodeći kandidat Zelenih Bas Ickut.

"Na primer, sada EPP želi poništiti zabranu motora s unutarnjim sagorevanjem. Industrija automobila konačno je imala jasnu viziju gde i kako investirati. Sada ponovno dobijaju mešane signale", rekao je Ickout, istovremeno kritikujući i liberalnog francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nedavno dozvolio upotrebu pesticida kao odgovor na proteste poljoprivrednika.

On je dalje rekao da Zeleni žele sprovesti investicioni program kako bi podržali održivu industriju u Evropi kao deo njihovog novog "Zelenog i socijalnog sporazuma", cilj odražen u manifestu koji bi, prema manifestu, zavisio o teškim porezima za "zagađivače, multinacionalne kompanije i ultra bogate".

Iako su Zeleni bili uticajni tokom poslednjeg saziva EU u uspostavljanju Zelenog sporazuma, njihovo opadanje u anketama dovodi u pitanje šanse da budu deo parlamentarne većine, posebno u trenutku kada se aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen iz EPP okreće protiv ključnih zelenih politika.

"Nikada nećemo ići u koaliciju gde je krajnja desnica... i mislim da je krajnje vreme da EPP vrlo jasno odgovori na to pitanje... žele li ići udesno ili žele gledati ulijevo? Mogu nas pronaći, i spremni smo pregovarati", naglasio je Ickut.

(J.N./EURACTIV.rs)