Energetska tranzicija traje, ali mnogo toga mora da se uradi, posebno po pitanju socijalnog dijaloga, kako bi Srbija postala deo procesa, zajednički je zaključak konferencije povodom projekta "Civilno društvo za energetsku tranziciju".

Na pitanje EURACTIV-a o tome koju konkretno akciju treba preduzeti kako bi moglo da se kaže da je Srbija ušla u ozbiljnu energetsku tranziciju, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob kaže da ovo nije pitanje koje se može rešiti jednim postupkom.

"Moraš početi iz različitih ugova, potreban je zakonodavni okvir. Način na koji je zelena tranzicija formulisana u nacionalnim dokumentima sada je pojednostavljena. Eventualno biće potrebno uraditi mnogo toga, da će i zakonodavni okvir morati da bude prilagođen. Ovaj zakonodavni okvir mora biti preveden u dijalog. U isto vreme, dijalog u kojem se nalaze rešenja za budućnost, on mora da počne danas, i počeo je u poslednjih 12 meseci, a tome nam svedoče i ovi projekti", kaže za EURACTIV Žakob.

Ali dijalog nije jednoznačna stvar, smatra koordinatorka UN u Srbiji.

"Dijalozi su u vezi sa mnogim stvarima, u vezi sa vremenskim okvirom, zašto ovo radimo u određenjenom regionu, koje su ekonomske mogućnosti, šta ćemo raditi sa zatvorenim umovima, ko mora da bude penzionisan da bi došlo do tranzicije... Dijalog je tako komplikovan i ponekad osećam da postoji ideja da je dijalog jedan razgovor u Obrenovcu, i to je to. Ne. Zato kažem da mora da bude velike tražnje od lokalnih vlasti, kao i od organizacija koje se bave razmišljanjem na tu temu. Samo sa ovim zahtevima, vlada i vlasti će se kretati napred. To je zato što kažem da parlament takođe mora biti uključen. Moramo takođe da čujemo njihova mišljenja, to treba da radimo sa sledećim sazivom. Oni moraju da preuzmu te akcije u Skupštini", kaže Žakob za naš portal.

Izvor: EURACTIV/Jelena Jevtić

Kako je rekla novinarima, među kojima je i EURACTIV, vlada i vlasti moraju raditi na ovom pitanju, ali ni građani ne mogu da sede i čekaju, već moraju aktivno da učestvuju.

"Jer, tranzicija će se desiti, tu nema pitanja. Mi samo treba da se potrudimo da ne budemo saterani uz zid kad se to desi, već treba da napravimo strategiju i plan", kaže ona.

S druge strane, Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole smatra da postoji stvar koju prvo treba uraditi kada se bude "ozbiljno ušlo u zelenu tranziciju".

"Moj utisak je da bi prvi korak trebalo da bude decidna i jasno iskomunicirana odluka do koje godine država planira da koristi ugalj kao glavno pogodnsko gorivo u energetskom nizu, a odgovor na to pitanje fali. Kad pogledate integrisani nacionalni klimatski plan, vrlo stidljivo se pominje 2050 godina, ali ne i specifično. Postoji puno politika i mera koje govori o većem učešću obnovljivih izvora energije, što je super, ali u samoj srži, vrlo malo ili nimalo planova za postojeću energetsku infrastrukturu koja se bazira na lignitu/uglju. Bez odgovora na to pitanje, teško je planirati početak ozbiljnog bavljenja energetskom tranzicijom", smatra Pantić za EURACTIV.

Međutim, kako ističe, svakako ne treba čekati to kako bi se počelo sa zelenom tranzicijom.

"Mislim da ne treba čekati da se to desi, ali ta tranzicija treba da počne iz različitih uglova. Treba raditi na tome da se ta tražnja povećava, ali ja mislim da mora krenuti sa lokalnog nivoa, tranziciju treba podržavati odozdo na gore. Ne postoji jedan recept kako se to desilo, mada je meni zanimljiv primer Slovačke u kojoj su lokalni gradonačelnici sami ubacili energetsko preduzeće u razgovore o tome. Oni su videli da se nešto dešava mimo njih, vlada u Bratislavi nije reagovala, pa su se oni sami izborili za socijalni dijalog", govori Pantić za naš portal.

Razlog zbog kojeg su se u ovaj projekat uključili u Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost je jednostavan, i kako objašanjava predstavnik Zoran Ristić, on se svodi na citat Šeron Baron koja je rekla da "nema posla na mrtvoj planeti".

"Vođeni tom idejom da je i sindikat društveno odgovorna organizacija koja vodi računa o planeti, mi smo se uključili u ovaj projekat. Prelasak na niskougljeničnu ekonomiju je izazov sa kojim se suočavaju svi. Mi smo dugi niz godina imali različite ideje kako da obezbedimo prelazak na niiskougljeničnu ekonomiju i bilo je različitih ideja o tome da je rešenje zatvranje rudnika ili fabrika, ali ono što je ovaj sindikat zastupao to je da je nemoguće izvršiti prosto zamenu neobnovljivih izvora energije, obnovljivim, posebno u situaciji kada se iz neobnovljivih izvora energije obezbeđuje blizu 70 odsto energije", kaže Ristić.

Izvor: EURACTIV/Jelena Jevtić

On ističe i postojanje kompanije EPS, najveće državne kompanije u kojoj radi oko 30.000 zaposlenih. Dobar deo radi u pomenutim rudnicima, kaže on.

"Zato je naša ideja, kao sindikata, da pokušamo da nađemo održiva rešenje za njih, ne sporeći potrebu da se pređe na obnovljive izbore energije, ali uz uvažavanje socijalnog dijaloga i principa zelene tranzicije koji podrazumevaju da oni koji moraju da ostanu bez posla imaju obezbeđen izvor egzistencije. Baš zato sam rekao da prosti prelazak iz neobnovljivih u obnovljive izbore energije nije moguć, i da je potrebno napraviti plan koji će u dobroj meri obuhvatiti poziciju zaposlenih u industrijama koje će, hteli mi to da priznamo ili ne, morati da nestanu u narednom periodu".

Nataša Vučković, ispred Fondacije Centar za demokratiju, ističe važnost tranzciije, jer u suprotnom su posledice teške.

"Mi smo se bavili potencijalnim rizicima i posledicama koje bi potencijalna 'netranzicija' imala na društvo. Desilo bi se da mnogi ljudi izgube posao što bi značilo smanjenje zaposlenosti, ali i povećanje siromaštva, a onda, imajući u vidu stanje u Srbiji, veliku depopulaciju".

Ona je istakla važnost lokalnih samouprava, ali i njihovo ograničeno poznavanje ove oblasti i toga šta ona zahteva.

"Ja bih htela da ukažem na par procesa koji su u toku u Srbiji i koji mogu da budu povezani sa energetskom trancijom. Vi verovatno znate da opštine u Srbiji imaju obavezu da naprave planove razvoja koji su sedmogodišnji. Veliki broj opština je donelo te svoje planove razvoja, ali je veliki broj još uvek i u procesu. To znači da je rok postavljen uglavnom 2029. ili 2030. godina. Ti planovi razvoja imaju svoju svrhu ukoliko se njima predvide procesi koji su u toku, ali ukoliko u te planove uložimo samo znanje, situacije i prakse koje smo imali do sada, ti planovi neće imati svrhu".

A ako nemamo predviđanje procesa koji su u toku, upozorava dok je u toku ogromna promena na tržištu rada, menja se način privređivanja, promeniće se profitabilne oblasti, način rada, potrebe na tržištu, to je sve od velikog značaja za pravednu tranziciju.

"Meni se čini da opštinama i gradovima nedostaje znanja kako da te planove razvoja naprave da imaju svrhu. To nameće pitanje da ako vi u jednom regionu treba da zamenite proizvodnju uglja drugim investicijama, koje će to biti investicije koje su profitabilne? Ljudi koji rade u proizvodnji uglja pripadaju jednoj specifičnoj strukturi, jer to uglavnom nisu oni visokoobrazovani, dakle na koji način ih prebaciti, šta je potrebno da bi se oni prekvalifikovali da rade u industriji koja je u vezi sa obnovljivim izvorima energije".

Na kraju, Vučković ističe važnost socijalnog dijaloga.

(J.A./EURACTIV.rs)