Najrazvijenijim zemljama sveta biće rečeno da obuzdaju svoj preterani apetit za mesom kao deo prvog sveobuhvatnog plana za usklađivanje globalne poljoprivredno-prehrambene industrije sa Pariskim klimatskim sporazumom.

Od farme do tanjira, sistemi ishrane čine oko trećinu globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i veliki deo tog otiska je povezan sa stočarstvom – glavnim izvorom metana, krčenjem šuma i gubitkom biodiverziteta. Iako neobavezujući, očekuje se da će plan FAO-a dati informacije o političkim i investicionim odlukama i dati podsticaj klimatskoj tranziciji prehrambene industrije koja je u zaostatku za drugim sektorima.

Kako navodi Blumber, smernice o mesu imaju za cilj da pošalju jasnu poruku vladama. Ali političari u bogatijim zemljama obično izbegavaju politike koje imaju za cilj da utiču na ponašanje potrošača, posebno kada to uključuje smanjenje potrošnje svakodnevnih stvari.

"Stočarstvo je politički osetljivo, ali moramo da se pozabavimo osetljivim pitanjima da bismo rešili problem. Ako se ne pozabavimo problemom stoke, nećemo rešiti klimatske promene. Ključni problem je prekomerna potrošnja", rekao je Danuš Dineš, osnivač kompanije Clim-Eat, koja radi na ubrzanju klimatskih akcija u prehrambenim sistemima.

Izvor: YouTube/Screenshot/Palo Alto Online

Prosečan Amerikanac pojede oko 127 kilograma mesa godišnje u poređenju sa sedam kg u Nigeriji i samo tri kg u Demokratskoj Republici Kongo, prema podacima FAO. Eat-Lancet komisija preporučuje ljudima da ne konzumiraju više od 15,7 kg mesa godišnje.

"Klimatske i prehrambene krize su neodvojive. Ulaganje u poljoprivredno-prehrambene sisteme i ruralna područja stvara konkretno rešenje za rešavanje uticaja klimatske krize. Na COP28 FAO će sistematski naglašavati kako transformacija poljoprivredno-prehrambenih sistema ubrzava klimatske akcije u korist ljudi, prosperiteta i planete", rekao je generalni direktor Ku Dongiu koji će predvoditi delegaciju FAO na globalnom događaj COP28.

(EURACTIV.rs)