O važnosti pravilne ishrane kod dijabetičara i gojaznih osoba, preporučenom dnevnom unosu kalorija, izboru namirnica i obrocima van kuće za EURACTIV govorila je prim.dr Jelena Gligorijević, supspecijalista ishrane KCS.
Dijabetes je jedno od najčešćih bolesti koje imaju karakter epidemije u više zemalja sveta. Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od dijabetesa boluje više od 12 odsto stanovništva naše zemlje. Kao posledica gojaznosti, nezdravih navika u ishrani, nedovoljne fizičke aktivnosti, dijabtes tipa 2 čini više od 90% obolelih od ove bolesti. Dijetologija je od suštinske važnosti u lečenju dijabetesa i gojaznosti, kazala je za EURACTIV primarijus doktor Jelena Gligorijević, supspecijalista ishrane Kliničkog centra Srbije.
"Tokom višedecenijskog rada sa ogromnim brojem bolesnika sa dijabetesom i gojaznošću, potvrdili smo u praksi da dosledna primena medicinske nutritivne terapije može značajno da poboljša regulaciju šećera u krvi i umanji rizik za pojavu hroničnih komplikacija", objasnila je Gligorijević i istakla da osobe sa dijabetesom koje se redovno, iz dana u dan, pridržavaju propisane dijetoterapije, mogu značajno poboljšati kvalitet svog života i produžiti svoj životni vek.
Preporuke i saveti nutricionista
Za doručak, ručak i užine, pogodne su sledeće namirnice:
- Jogurt do 1% mm ili kiselo mleko
- Hleb od celih zrna žitarica (npr. raženi hleb)
- Hlebne pločice s vlaknima
- Ovsene pahuljice potopljene u jogurtu
- Kuvane žitarice (pšenica, proso, ovas, heljda, ječam, integralni pirinač i dr.)
- Kuvano jaje
- Riba iz konzerve oceđena od ulja
- Sir sa manjim procentom masti
- Pileća, ćureća prsa, praška šunka i slični suhomesnati proizvodi sa manjim procentom masti
- Grilovana piletina
- Salata: u staklenoj ili plastičnoj kutiji ili tegli pomešati povrće po želji (različite zelene salate, paradajz, paprika, krastavac, kupus, cvekla, kiseli krastavčići, turšija, rotkvice, pasulj, sočivo, leblebija iz konzerve, kuvani kukuruz...), dodati maslinovo ulje i začine
- Sendvič: dva parčeta od 30 g integralnog hleba, humus ili namaz od ribe ili sir ili komad mesa ili pileća prsa; namazi od orašastih plodova ili soje
- Sveže povrće i voće
- Orašasti plodovi i semenke (orah, badem, lešnik, kikiriki, golica, seme suncokreta i dr)
Šta jesti za praznike?
Obroci u restoranu i na proslavama, kao što je trpeza za Uskrs, često predstavljaju veliki izazov, ali i u tim situacijama može se napraviti adekvatan izbor: riba, piletina ili teletina sa roštilja, zatim salata bez ulja, grilovano ili bareno povrće, integralni hleb ili bareni ili pečeni krompir, obrok salate bez preliva i slično, a za dezert voće ili voćna salata bez preliva ili sok od ceđenog voća.
Nutritivna terapija
"Medicinska nutritivna terapija osoba sa dijabetesom je veoma složen problem, pa se preporučuje da ovaj vid lečenja sprovodi zdravstveni radnik koji je za to specijalno obučen lekar supspecijalista ishrane ili strukovni dijetetičar-nutricionista sa licencom i sa odgovarajućim iskustvom u lečenju ovih osoba. Takođe, preporuka je da planiranje ishrane bude individualno, tj. prilagođeno ličnim potrebama bolesnika a u zavisnosti od stanja uhranjenosti, toka dijabetesa, prisustva drugih oboljenja, kao i u skladu sa uzrastom, načinom života, navikama i mogućnostima u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnosti", naglasila je prim.dr Gligorijević.
Koliki je preporučeni dnevni unos kalorija kod obolelih od dijabetesa i kod gojaznih osoba?
"Dnevna energetska (kalorijska) potrošnja zavisi od velikog broja faktora: telesne težine i visine, pola, starosti, telesnog sastava (procenat masti i mišića u telu), intenziteta fizičke aktivnosti, pridruženih bolesti i nekih drugih faktora. Pošto među ljudima, naravno, postoje velike individualne razlike i preporučeni dnevni kalorijski unos se može značajno razlikovati.
Primera radi, ženi koja ima 70 godina, 50 kilograma, visoka je 160 cm i nije fizički aktivna, preporučićemo dnevni unos od oko 1.500 kcal. Dok će dnevna energetska potrošnja muškarca koji ima 25 godina, 120 kilograma, visok je 190 cm i obavlja težak fiziči posao, iznositi čak oko 4.700 kcal. Osobama sa gojaznošću, kao i osobama sa dijabetesom koje imaju prekomernu, često preporučujemo smanjenje dnevnog energetskog unosa za oko 500 – 1000 kcal, u odnosu na procenjenu dnevnu energetsku potrošnju", objasnila je prim.dr Gligorijević.
Ona je rekla da osobe sa dijabetesom čija su težina, obim struka i procenat telesne masti u okviru preporučenih, ne savetujemo smanjenje kalorijskog unosa, ali izbor i količine namirnica treba da budu prilagođene dijabetesu.
Kako izabrati namirnice i isplanirati obroke van kuće i na poslu?
Kroz dugogodišnji rad sa ljudima iz cele Srbije, iz različitih i gradskih i seoskih sredina, zaključili smo da uz malo truda, planiranja i upornosti, većina ljudi može pravilno da se hrani i na radnom mestu i van kuće. Osobe koje nisu u mogućnosti da doručkuju na poslu, trebalo bi da kod kuće pre odlaska na posao, uzmu doručak ili barem manji obrok poput užine.
(EURACTIV.rs)