Bugarsko zdravstvo suočava se sa brojnim izazovima, uključujući neravnotežu u vrstama osoblja koje rezultira nedostatkom medicinskih sestara i problemom sa finansiranjem. To se svakako odražava na kvalitet zdravstvene nege stanovništva.
Bugarska je imala drugu najvišu stopu smrtnosti po glavi stanovnika tokom pandemije COVID-19, druga iza Perua, uprkos tome što zvanična državna statistika ukazuje da je Bugarska treća u EU po broju kreveta za bolničko lečenje.
Dok zemlja ima 340 bolnica za populaciju od 6,5 miliona, što je svrstava u tri najbolja u EU u pogledu bolničkih kreveta, nedostatak osoblja otežava situaciju. Zato Bugarska ima treću najvišu stopu mortaliteta u EU, sa 21,7%.
„Kreveti i medicinska sredstva ne leče pacijente. To rade lekari“, rekao je Vencislav Mutafijski, načelnik Vojnomedicinske akademije u Sofiji, jedne od najvećih bugarskih bolnica.
Bugarska trenutno ima 29.604 lekara i 28.816 medicinskih sestara. To su brojke koje se razlikuju od evropske norme, koja obično ima više medicinskih sestara nego lekara u nacionalnim zdravstvenim sistemima.
„Ozbiljno“ pitanje medicinskih sestara
Prema Eurostatu, odnos medicinskih sestara prema populaciji je najniži u EU, 6,9 na 100.000 ljudi, sa trećinom zaposlenih medicinskih sestara starijih od 65 godina. Irska navodi da 1,6% stanovništva čine medicinske sestre, au 10 drugih zemalja EU, udeo medicinskih sestara je najmanje 1% stanovništva.
Devedesetih godina, na početku demokratske tranzicije od komunizma ka tržišnoj ekonomiji i demokratiji, u Bugarskoj je bilo 28.000 lekara i 53.000 medicinskih sestara.
Broj medicinskih sestara se od tada skoro prepolovio, uz pad od 9% u poslednjih deset godina. Iako je došlo do blagog pada broja lekara, on nije toliko zabrinjavajući kao broj medicinskih sestara i donekle je ublažen smanjenjem broja stanovnika od 11,5% u poslednjih 30 godina.
Nagli pad broja medicinskih stručnjaka uočljiv je nakon 2013. godine kada su uklonjena ograničenja pristupa tržištima rada EU za građane Bugarske i Rumunije, a mnogi su otišli da rade u neke od evropskih zemalja.
Istraživanje Instituta za tržišnu ekonomiju (IMP) navodi da je 2020. godine takođe zabeležen nagli pad broja zbog pandemije, rizika za starije osoblje i teških uslova rada.
IMP je prokomentarisao da bi za optimalno funkcionisanje zdravstvenog sistema u Bugarskoj, odnos medicinskih sestara i lekara trebalo da bude najmanje dva prema jedan, što je još uvek daleko od Finske, Luksemburga, Irske, Švajcarske, Islanda i Norveške, gde je odnos preko četiri do jednog.
Sve manji broj onemogućava obezbeđivanje dve medicinske sestre po smeni u bolnicama, što znači da se često dešava da samo jedna medicinska sestra brine o više od osam pacijenata.
U odgovoru na upit EURACTIV Bugarska, Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je najveći nedostatak osoblja u urgentnoj medicini, internoj medicini, opštoj i kliničkoj patologiji, infektivnim bolestima, pedijatriji, epidemiologiji zaraznih bolesti, opštoj medicini i otorinolaringologiji. Ima manje od 70 sudskih lekara i otprilike isto toliko patologa.
Broj lekara opšte prakse se smanjuje, a opterećenje se povećava. Istovremeno, i pored povećanih budžeta bugarskog državnog zdravstvenog fonda, Bugari plaćaju i do 40 odsto zdravstvenih usluga koje koriste. Ovo je skoro duplo više od proseka EU.
Iznad svih standarda
Veruje se da je jedan od glavnih pokretača ovog pitanja povezan sa platama. Medicinske sestre u Bugarskoj imaju prosečnu mesečnu platu od 450 do 1.000 evra. Državne bolnice su najpouzdaniji poslodavci, dok privatne bolnice nemaju nikakvu regulativu, kaže Nadežda Margenova iz Unije bugarskih medicinskih specijalista (SBMS).
Ona je rekla za EURACTIV da postoje opcije za medicinske sestre da povećaju svoje prihode, ali nisu sve izvodljive.
„Jedna opcija je promena radnog mesta, takozvani profesionalni turizam. Drugi je da radite dodatne smene, da imate drugi i treći posao, što narušava kvalitet života i rada. Da bi uneli obezbedili sredstva, kolege to rade bez pridržavanja obaveznog odmora nakon 12 sati na dužnosti. Druga opcija je životna odluka da napusti profesiju ili da emigrira“, rekla je Margenova, koja je i sama medicinska sestra.
Dr Stoičo Kacarov iz Centra za zaštitu prava u zdravstvu i bivši ministar zdravlja, prokomentarisao je da je rešenje u ograničavanju državne intervencije koja je dovela do većine problema.
„Zemlje koje imaju tržišno zasnovane zdravstvene sisteme bolje su reagovale na pandemiju COVID-19“, rekao je on.
„Država raspodeljuje novac, reguliše skoro sve i samim tim ima ograničenu konkurenciju. Postavlja granice za bolnice, to su praktično njihovi budžeti, a bolnice nastoje da ih upiju i nikog ne zanima ni kvalitet, ni da li se ljudi u njima zaista leče“, rekao je Kacarov.
Prema njegovim rečima, plate određuju tržište. Zato se ne savetuju bilo kakvi pokušaji države da uvede osnovnu zaradu za lekare.
Problem je i nedostatak sistema razvoja karijere, primetio je dr Vanjo Šarkov, bivši zamenik ministra zdravlja. U razgovoru za EURACTIV, Šarkov je naveo da je potrebno razlikovati finansiranje, a više sredstava treba da bude dostupno za one medicinske ustanove koje pružaju kvalitetnu medicinsku negu, uključujući i hitnu medicinu.
„U ovom trenutku Hitna pomoć u Sofiji prevozi pacijente u dve ili tri medicinske ustanove koje dobijaju manje sredstava od zdravstvenih ustanova koje nemaju odeljenje hitne pomoći, a pošto se sve bolnice, i javne i private, finansiraju po istom principu, onda moraju imati i odeljenja hitne pomoći“, rekao je on.
Do danas nijedna politička partija nije predložila rešenja za probleme u zdravstvenom sistemu, uključujući i nedostatak kadrova.
(EURACTIV.rs)