Pružanje zdravstvene zaštite u područjima pogođenim sukobima promenilo se tokom decenija zahvaljujući tehnološkom razvoju. EURACTIV otkriva koliko je ovaj sektor evoluirao
Kada je Endi Kent napustio medicinski fakultet 1987. godine i pridružio se vojsci, njegova prva služba bila je u Južnoj Džordžiji na Atlantiku, oko 800 milja od Foklandskih ostrva, prema Antarktiku.
„Nije bilo komunikacije, pa smo komunicirali Morzeovom azbukom sa Foklandskim ostrvima. Pet meseci nisam razgovarao sa svojom porodicom ili devojkom", rekao je on.
Kent je sada hirurg za traumatologiju i ortopediju u Nacionalnoj zdravstvenoj službi Velike Britanije u Hajlendu, nakon što je proveo 20 godina u britanskoj vojsci kao hirurg na odeljenju traumatologije.
On je za EURACTIV razgovarao samo deset dana nakon povratka sa šestonedeljnog boravka u Ukrajini.
Prvi put je krenuo u Ukrajinu početkom marta 2022. i tokom prošle godine je tamo proveo oko 20 nedelja putujući sa hirurškim timom koji je nudio praktičnu obuku i pomoć u uspostavljanju klinika primarne zdravstvene zaštite.
Komentarišući ono što je video u Dnjepru, gde je uglavnom radio u bolnici broj 3, on je rekao da se „tamo vraća ogroman broj vojnika, uglavnom sa povredama udova".
„Priroda borbe, rovovsko ratovanje, veoma je primitivna - to su povrede nastale usled eksplozija", nastavio je on.
Toni Redmond je još jedan „lekar sa granice" koji je radio u međunarodnoj humanitarnoj pomoći od 1988. godine, organizujući i predvodeći timove za medicinsku pomoć nastradalima od prirodnih katastrofa, velikih incidenata, sukoba i komplikovanih hitnih slučaja.
„Nikada ne biste pomislili, ali mobilni telefon je doneo ogromnu, ogromnu korist medicini u hitnim slučajevima", rekao je Redmond za EURACTIV, dodajući da je digitalna kamera takođe imala ključnu ulogu.
Kent se saglasio, rekavši da telefon znači da „uvek postoji neko ko te gleda preko ramena i može da ti da savet -- i to je fantastično".
Napravljene su i WhatsApp grupe u kojima razgovaraju o pojedinačnim slučajevima „što je ohrabrujuće za doktore na prvoj liniji fronta", nastavio je.
Još 1999. godine na Kosovu, medicinski tim je dobio digitalni fotoaparat, priseća se Redmond. Tokom složene operacije, sa neiskusnim hirurzima, Redmond se seća da je poslao „digitalne fotografije putem satelitskog telefona" u kancelariju hirurga u Velikoj Britaniji, koji je potom poslao uputstva šta je neophodno uraditi sledeće.
„Prošli smo kroz celu operaciju na taj način, što je značilo da smo mogli da uradimo složeni postupak koji ne bismo mogli bez toga", rekao je on.
Danas se to može uraditi putem video poziva sa bilo kog mesta širom sveta. "To je ogroman korak napred", rekao je Redmond.
Drugi napredak medicinskih uređaja
Ali telefon i internet nisu bili jedini pomak.
Prva terenska bolnica na iransko-iračkoj granici, koju je Redmond „podigao od temelja" na kraju prvog Zalivskog rata 1991. nije imala laboratoriju.
"Morali smo samo da dijagnostikujemo stvari na osnovu njihove kliničke slike", rekao je Redmond. Danas mali ručni uređaj koji obavlja testiranje na licu mesta, može da uradi „skoro sav spektar analiza krvi koje možete dobiti u bolnici, i to odmah pored kreveta pacijenta".
Ostale tehnologije koje Redmond spominje su prenosivi ultrazvuk, prenosivi digitalni rendgenski aparati i prenosivi pojačivači slike zvani C-arm. Ovi uređaji omogućavaju obavljanje „prilično složene pretrage i operacije".
Uređaj koji se takođe koristi je automatizovani eksterni defibrilator, koji služi za pružanje pomoći onima koji dožive iznenadni srčani zastoj.
Ovaj aparat analizira srčani ritam i, ako je potrebno, proizvodi električni šok - ili defibrilaciju - kako bi pomogao srcu da ponovo uspostavi efikasan ritam.
„Prenosivi defibrilator je doživeo neverovatnu promenu tokom mog života", rekao je Redmond.
„Kada sam se prvi put kvalifikovao kao lekar, defibrilator je bio visok oko metar i po. Bila je to ogromna stvar, ofarbana crvenom bojom, zvali smo ga Crveni đavo i morali ste da ga priključite na električnu mrežu", priseća se Redmond i dodaje da je stopa uspeha bila veoma mala.
Sada se u Velikoj Britaniji prenosivi defibrilatori mogu naći u starim crvenim telefonskim govornicama dostupnim široj javnosti.
Pogled u budućnost
Sve u svemu, veštačka inteligencija (AI) menja način na koji se zdravstvena zaštita pruža širom sveta u različitim okruženjima.
„Pozdravljam to", rekao je Redmond, dodajući da su „veći deo medicinske dijagnoze ionako samo algoritmi".
Pitali su ga da se pridruži grupi u Indiji koja želi da poboljša zdravstvenu zaštitu u siromašnim i udaljenim oblastima, gde zdravstvenu negu neredovno pruža nekvalifikovano osoblje, „jer tamo neće da rade kvalifikovani lekari".
Rešenje je, u ovom slučaju, bilo razvijanje dijagnostičkih algoritama kojima bi mašine mogle da dijagnostikuju stanje, a zatim osoblje može da pruži pomoć pacijentu.
Po Redmondovom mišljenju, veliki je korak napred „to što će ljudi moći da se izbore sa svojim brojnim stanjima".
„Možda sam u manjini kao doktor kada tako razmišljam. Mnogi lekari su veoma skeptični i verovatno malo uplašeni. Ali mislim da se priroda doktora ionako menja i nastaviće da se menja", rekao je on.
Prema njegovim rečima, tehnologija je promenila način na koji lekari brinu o svojim pacijentima.
„Možete da lečite pacijente sa više samopouzdanja, bezbednije, preciznije i možete mnogo bolje da pratite njihovo stanje", zaključio je on.
(EURACTIV.rs)