Bugarski parlament je pauzirao strategiju ulaganja u zdravstvo od 50 milijardi evra do 2030. godine, uprkos tome što se bori sa preterano visokim mortalitetom i beleži najveći negativni rast stanovništva u Evropskoj uniji.
Poslanici vladajuće većine u Bugarskoj usporili su usvajanje dokumenta nakon kritika nevladinih organizacija iz različitih grana zdravstvenog sistema koje su tražile veća sredstva.
Prethodna bugarska zdravstvena strategija istekla je 2020. godine, od tada zemlja troši na zdravstveni sistem bez jasnih strateških prioriteta.
Kritike
Najozbiljnije kritike stižu iz privatnih bolnica koje imaju jak lobi u parlamentu. Od države traže veći udeo direktnih investicija.
"U strategiji nema ni reči o privatnim medicinskim ustanovama, a one čine 40 odsto bolničkih struktura u zemlji", rekla je Svilena Dimitrova iz Bugarskog bolničkog udruženja tokom debate o strategiji, koja je održana 8. februara.
Prema udruženju kardiologa u Bugarskoj, strategija ne odražava potrebu za poboljšanjem lečenja srčanih oboljenja, najčešćeg uzroka prevremene smrti u zemlji.
"Ovo je ozbiljan problem za Bugarsku", prokomentarisao je Vasil Traikov iz Društva kardiologa tokom debate. Organizacija predlaže strategiju koja će promovisati rani pristup terapiji i inovativnoj medicini.
Pored toga, dr Nikolaj Šarkov iz Bugarske stomatološke unije prokomentarisao je da zdravstvena strategija sadrži samo veoma mali deo neophodnog novca za oralno zdravlje.
Farmaceutski paket – veći troškovi
Bugarska zdravstvena strategija je takođe povezana sa pozicijom zemlje prema novom farmaceutskom zakonodavstvu EU. Jedan od glavnih ciljeva dokumenta je smanjenje troškova zdravstvenih usluga za Bugare, ali neki poslanici smatraju da bi farmaceutski paket mogao dovesti do većih troškova.
Prema bugarskom zakonodavstvu, zdravstvena zaštita bi trebalo da bude besplatna za sve građane koji plaćaju takse za zdravstveno osiguranje, međutim, realnost je često drugačija. Nacionalna statistika pokazuje da skoro polovina godišnjih izdataka za zdravstvenu zaštitu od devet milijardi evra (od 100 milijardi evra BDP) dolazi od privatnih plaćanja, pri čemu najveći udeo čine troškovi lekova.
Kako je izvestio Euractiv, najsiromašnija zemlja EU je zabrinuta da će nova pravila za farmaceutski sektor uticati na njenu sposobnost da direktno pregovara sa proizvođačima lekova u vezi sa odlukama o cenama i nadoknadi troškova, pri čemu je najveći rizik za Bugarsku povećanje cena lekova.
Iako bugarska vlada još nema konačan stav o novom zakonodavstvu EU, stav bugarskog Ministarstva finansija o farmaceutskom paketu navodi potrebu za merama koje garantuju obezbeđivanje nižih cena lekova za zemlje sa nižim BDP-om, a "ne izjednačavanje cena za sve zemlje".
Bugarska vlast sugeriše da promene koje je predložila Evropska komisija u oblasti prava intelektualne svojine predstavljaju rizik od ograničavanja podsticaja za inovativne proizvođače i stvaranja potresa u procesu donošenja odluka na nacionalnom nivou.
Potrebna hitna, efikasna strategija
Zamenik ministra zdravlja Ilko Getov, koji je takođe zadužen za farmaceutski paket, pozvao je strane u sporu da brzo krenu napred, podsećajući zainteresovane strane da Bugarska već tri godine nema efikasnu strategiju za utvrđivanje politike u sektoru.
Štaviše, Bugarska je teško pogođena pandemijom COVID-a, zabeleživši drugu najveću stopu smrtnosti od virusa u svetu posle Perua. Skoro 40.000 Bugara umrlo je od koronavirusa - skoro 0,6 odsto stanovništva zemlje.
"Nacionalna zdravstvena strategija je jedini politički dokument koji je pokazatelj sprovođenja Plana oporavka i otpornosti, koji mora da odobri Narodna skupština", rekao je zamenik ministra. Preostale strateške dokumente odobrilo je Veće ministara.
Tokom glasanja u januaru 2023. poslanici su zatražili od Ministarstva zdravlja da potpuno prepravi dokument. Sada se očekuje da radna grupa u Narodnoj skupštini krene dalje sa potrebnim izmenama strategije.
(JA/EURACTIV.rs)