Prema studiji Bugarskog saveta za ekonomske analize, Bugarska ima nešto manje od 29.000 medicinskih sestara, oko 16.900 manje nego što je potrebno za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Odeljenje za pedijatrijsku onkohematologiju u ključnoj bolnici "Carica Joana" u Sofiji uskoro će prestati da pruža usluge bolesnoj deci jer nema dostupnih medicinskih sestara. Slična situacija je i u mnogim manjim bolnicama van prestonice.

Izgleda da se ne nazire rešenje jer mnoge javne ustanove ne mogu da ponude medicinskim sestrama plate veće od 750 evra, što bi takođe izazvalo povećanje plata lekara, koje ne mogu da finansiraju.

"Pre 10 godina prvi put smo shvatili da ćemo dugoročno imati problema sa medicinskim radnicima. U 2019. ažurirali smo prognoze za tržište rada i ovi deficiti su postali još veći. Tada smo odlučili da se zadubimo u temu i pokušamo da izmerimo nedostatak, koristeći podatke Evrostata za sve zemlje članice EU", kaže Ralica Ganeva, jedan od autora izveštaja.

U evropskom kontekstu, Bugarska nudi niže plate svojim lekarima, što znači da mnogi traže bolje plaćene pozicije u inostranstvu.

Osim toga, bugarski jezik, kao primarni jezik na radnim mestima u zdravstvu, predstavlja prepreku za privlačenje specijalista iz drugih zemalja, napominje se u analizi.

U Bugarskoj ima 419 medicinskih sestara na 100.000 stanovnika, u poređenju sa prosekom u EU od 666,3 na 100.000 stanovnika. Odnos između broja medicinskih sestara i broja lekara je 0,97:1, što znači da u bugarskom zdravstvenom sistemu ima više lekara nego medicinskih sestara. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odnos 3:1 kako bi se obezbedio adekvatno funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Ozbiljno stanje psihijatrijske nege

Podaci ankete mogu pokazati da je 2021. godine u Bugarskoj broj lekara na 100.000 stanovnika bio veći nego u Evropi, ali se ističu specifični deficiti.

Nedostaje oko 1.000 lekara opšte prakse i preko 460 psihijatara. Hiljadu lekara opšte prakse je ekvivalentno 1/4 onih koji su potrebni da sistem funkcioniše.

Nedostatak psihijatara je preko 70 odsto za 2021. godinu, a obrazovni sistem samo delimično nadoknađuje broj lekara i medicinskih sestara koji napuštaju zdravstveni sistem.

Tokom proteklih 20 godina, Savet Evrope je u više navrata identifikovao probleme sa bugarskim psihijatrijskim službama i nehumano postupanje prema nekim pacijentima koji su podvrgnuti zakonskom pritvoru zbog nedostatka osoblja.

"Svakako, obrazovni sistem danas ne može da nadoknadi odliv kadrova iz sistema", kaže Ralica Ganeva.

Neujednačenost

Drugi problem bugarskog zdravstvenog sistema je taj što se između 1/3 i 1/5, u zavisnosti od specijalnosti, njegovog osoblja nalazi u glavnom gradu Sofiji.

Više od polovine specijalista nalazi se u šest od 28 regiona u zemlji - Sofiji, Plovdivu, Varni, Plevenu, Staroj Zagori i Burgasu. Medicinski univerziteti u Bugarskoj nalaze se u centrima ovih regiona.

Manje profesionalaca sada ulazi u sistem nego što izlazi iz njega, a nedovoljan je i broj lekara koji su specijalizovani za opštu medicinu da bi postali lekari opšte prakse.

"Interesovanje za neke specijalnosti je premalo", navodi se u studiji.

Na primer, desetak psihijatara godišnje stekne specijalizaciju, a 460 ih nedostaje.

Obrazovni sistem ne nadoknađuje odlazak lekara i medicinskih sestara, već samo delimično pokriva odliv. Postoji i problem i starenja kadrova u sektoru.

Tržište ne radi

"Tržišna organizacija zdravstvene zaštite je takva da postoje podsticaji za završavanje određenih specijalnosti, a nema podsticaja za završavanje drugih", navode autori analize. Primeri popularnih specijalizacija su plastična hirurgija ili kardiologija, dok je nepopularna interna medicina.

"Lekari opšte prakse su prezaposleni upravo zato što im nedostaje osoblje. To je slučaj i sa medicinskim sestrama. Moramo veoma ozbiljno da razmislimo o tome kako da vratimo, makar i delimično, lekare i medicinske sestre koji su napustili Bugarsku. Kako ih možemo privući nazad? Osim toga, moramo razmisliti o tome da li možemo da privučemo studente iz bugarske dijaspore da ojačamo kapacitet sistema", kaže Ganeva.

U analizi se zaključuje da bi se time unapredilo funkcionisanje zdravstva u Bugarskoj i dugoročno značajno poboljšalo zdravlje građana.

(M.A./EURACTIV.rs)