U poslednjih nekoliko godina, dobrovoljno zdravstveno osiguranje postaje sve popularnija opcija među građanima Srbije.
Nakon godina epidemije koronavirusa, ali i epidemija malih boginja, velikog kašlja, ljudi sve više žele da zaštite ono najvrednije – zdravlje.
"Korona je pokazala sve mane državnog zdravstvenog sistema, koje nije bilo u mogućnosti da istovremeno brine o obolelima od kovida i da pruža svakodnevne usluge. Otuda i rast polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja", objašnjava za EURACTIV generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović. Kako dodaje, iako se kod svih polisa osiguranja beležli rast, on je ipak najveći upravo kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Šta je dobrovoljno zdravstveno osiguranje?
To je vrsta osiguranja koju građani mogu da uplate samostalno, pored obaveznog zdravstvenog osiguranja koje imaju kroz državni sistem zdravstvenog osiguranja. Ovo dodatno osiguranje pruža širi spektar pokrivenosti, uključujući bolnice, lekove, laboratorijske analize i specijalističke preglede.
Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje efikasnu medicinsku zaštitu i pruža pokriće za brzo i kvalitetno lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama. Ove polise obezbeđuju bolničko i vanbolničko lečenje, a mogu biti individualne, porodične i kolektivne, odnosno polise za zaposlene u kompanijama.
Ono što je prednost ovakvog osiguranja jeste što srpske osiguravajuće kuće, omogućavaju brzo i lako dostupnu medicinsku uslugu, uz mogućnost izbora klinike. Drugom rečima, omogućava momentalan odlazak kod lekara, bez nepreglednih redova i gubljenja vremena.
Nakon epidemije, ovo bi moglo biti objašnjenje za rast prodaje polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Prema poslednjim dostupnim podacima koje je objavila Narodna banka Srbije za treći kvartal 2023. godine, dobrovoljno zdravstveno osiguranje je u ukupnoj prodaji osiguranja došlo do 10 odsto. Zabeležen rast prodaje ovog osiguranja je čak 53,4 odsto.
Kako se navodi u saopštenju NBS, četiri društva za osiguranje pokrivaju skoro tri četvrtine ovog segmenta tržišta, pri čemu su u velikoj meri zastupljena osiguranja koja ugovaraju poslodavci za svoje zaposlene.
Gde se kupuju polise DZO i koliko koštaju?
Polise DZO se kupuju u osiguravajućim kućama. Građani sami biraju paket pokrića odnosno nivo zdravstvene zaštite koji im je potreban. To može da uključuje i odgovarajuće operacije ili lečenje u inostranstvu.
Od odabranog paketa zavisi i cena, a plaćanje polise je mesečno. Osnovni paket, za osobe do 30 godina, je tek nešto iznad deset evra mesečno.
Procenjuje se, inače, da građani Srbije, u proseku, na lečenje u privatnim klinikama godišnje potroše oko 300 evra. Tim novcem se kupovinom polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje najmanje 1000 evra za pokriće različitih usluga u zdravstvu.
Vrste osiguranja
Kao korisnik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, imate nekoliko opcija prilikom uplata. Prva je osnovno pokriće, druga dopunsko pokriće a treća je kolektivno zdravstveno osiguranje.
Kako se navodi na sajtu Udruženja osiguravača Srbije, osnovno pokriće podrazumeva nekoliko stavki. Za početak, preglede lekara opšte prakse i specijalističke preglede. Osim toga, ono podrazumeva i dijagnostiku, ka oi primanje terapija u medicinskoj ustanovi ili kod kuće.
Ono što mnogi ne računaju, ali prema informacijama UOS, osnovno pokriće podrazumeva i hiruške i druge intervencije, zdravstvenu zaštitu trudnica, kao i hitan sanitetski prevoz i hitne stomatološke usluge.
Dopunsko pokriće podrazumeva sistematske preglede, oftalmološke i stomatološke usluge, lekove na recept, fizikalnu terapiju, druge oblike lečenja i nege.
Šta je kolektivno zdravstveno osiguranje?
Kolektivno zdravstveno osiguranje je namenjeno svim pravnim subjektima koji posluju u Srbiji – i domaćim i stranim kompanijama. U praksi se pokazalo da se uz ovu polisu značajno smanjuju broj bolovanja i dani van posla, jer pomaže da se pojedine bolesti otkriju u ranim fazama.
Na listi je benefita koje zaposleni najviše cene i smatraju najstimulativnijim.
Prostor za edukaciju i korekciju cena
Iako se dobrovoljno zdravstveno osiguranje koristi sve više, još uvek postoji prostor za edukaciju građana o prednostima i opcijama koje ova vrsta osiguranja pruža. Mnogi nisu svesni mogućnosti koje imaju ako uplate dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Uprkos tome, trend rasta u korišćenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ukazuje na to da građani sve više prepoznaju značaj dodatne zaštite i brige o svom zdravlju. Ono što je neophodno kako bi ovaj broj rastao, a ljudi prestali da na osiguranje posmatraju kao potrošen novac, a ne investiciju jeste dodatna edukacija.
Na sedmim Srpskim danima osiguranja organizovan je čitav panel posvećen ovoj temi, a sa njega je poručeno da su najveći problem rasta broja osiguranih i građana koji koriste usluge privatnih zdravstvenih ustanova, cene zdravstvenih usluga.
(JA/EURACTIV.rs)