Industrija osiguranja je na dobrom putu da ostvari cilј, a to je da se više ne postavlјa pitanje da li je osiguranje potrebno, već da se razmatraju ponude na tržištu, priča za EURACTIV generalni sekretar UOS Duško Jovanović.

Kako kaže Jovanović, trenutno smo dostigli nivo koji se može nazvati "kapitalom poverenja u osiguranje".

U intervjuu sa Jovanovićem razgovarali smo i o tome u kojim oblastima života ne smete da ne budete osigurani, ali i o tome koje su polise osiguranja najprodavanije.

Da osiguranje nije trošak, već investicija i sami ste isticali nebrojano puta. Kako građani Srbije gledaju na osiguranje danas?

Posle krize koju je izazvala pandemija korona virisa, prošle godine smo imali superćelijske oluje koje su nanele štete u ukupnom iznosu od nekoliko stotina miliona evra. Tu je i efekat klimatskih promena u vidu velikih poplava ili prolećnih mrazeva, koji nanose ogromne štete ratarstvu i voćarstvu. Drugim rečima, konstantno raste potreba da se polisom osiguranja obezbede imovina, život i zdravlje i građani Srbije to shvataju. Raste broj osiguranih i možemo da kažemo da je industrija osiguranja na dobrom putu da ostvari cilј, a to je da se više ne postavlјa pitanje da li je osiguranje potrebno, već da se razmatraju ponude na tržištu. Dostigli smo nivo koji se može nazvati „kapitalom poverenja u osiguranje“. U prilog tome i podatak da su ključni pokazatelji poslovanja industrije na uzlaznoj putanji već deset godina i pored prisustva brojnih izazova. Premija osiguranja po glavi stanovnika za tih 10 godina uvećana je sa 79 na 171 evro, a ukupna premija beleži rast sa 64 milijarde dinara u 2013. godini na 133,9 milijardi u godini za nama. I iznos rešenih šteta je više nego dupliran u prethodnih deset godina - sa 28,7 uvećan je na 68,9 milijardi dinara. Ukupna premija već dve godine zaredom premašuje milijardu evra. To je dokaz stabilnosti i rasta industrije osiguranja, ali i veće svesti građana o značaju osiguranja.

Svedoci smo kriza koje idu jedna za drugom - od pandemije pa sve do ratova. Kako su one uticale na prodaju polisa osiguranja?

Povećano je interesovanje građana da polisom osiguranja zaštite ono što im je najvrednije. Korona je pokazala sve mane državnog zdravstvenog sistema, koje nije bilo u mogućnosti da istovremeno brine o obolelima od kovida i da pruža svakodnevne usluge. Otuda i rast polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Sa druge strane, oluje i poplave koje su postale uobičajene za ovo područje, povećale su broj osiguranih poljoprivrednih površina. Iako tim rastom ne možemo da budemo zadovoljni, ipak i ratari shvataju da samo uz polisu osiguranja mogu da obezbede svoje prihode. Dakle, gotovo kod svih polisa osiguranja beležimo rast, ali je najveći kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ono o čemu treba razmišljati, a mi u UOS već radimo na tome, jesu polise osiguranja od katastrofalnih rizika koje bi obuhvatale štetu od zemljotresa i poplava, možda od još nekog rizika. O tome se priča već godinama, ali je tema aktuelizovana posle katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Jordanu. Jedna takva polisa rešila bi problem osiguranja imovine, sa jedne, a sa druge strane rasteretila bi državu koja ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Smatram da bi takva polisa trebalo da bude obavezna, jer će time biti i jeftinija i dostupna svima. Osiguravači bi deo prikupljenih sredstava vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte, što je dodatna korist za građane i državu. O toj vrsti javno-privatnog partnerstva države, osiguravača i reosiguravača, moramo još ozbiljnije da pričamo.

Koje biste usluge građanima posebno istakli, gde ne bismo smeli da budemo bez polise osiguranja?

Iz ličnog, ali i iskustva nekoga ko je decenijama u osiguranju, mislim da bi svi trebalo da osiguraju ono što smatraju najvrednijim. Pomenuo sam klimatske promene i štete koje trpimo zbog toga. Neko, kome je zemlja najvrednija jer od nje živi nekoliko generacija u kući, ne sme da dozvoli sebi taj luksuz da bude bez polise osiguranja poljoprivrede, jer samo jedna oluja, u nekoliko minuta, može da dovede do gubitka prihoda i za tu i za naredne godine. To je samo jedan primer. U svakom slučaju, biti neosiguran, danas je luksuz i neodgovornost prema sebi, najbližima ili svojoj imovini. Pored osiguranja poljoprivrede, izdvojio bih još dve polise. To su dobrovoljno zdravstveno osiguranje, jer smo tokom pandemije videli svu njenu prednost i značaj. Ne treba zaboraviti ni polisu osiguranja od autoodgovornosti, koja jeste obavezna, ali postoje vlasnici automobila koji učestvuju u saobraćaju neosiguranim vozilom. Time, osim što krše zakon, rizikuju da sami plate kompletnu štetu koja može da bude višemilionska, čime ugrožavaju svoju i porodičnu imovinu. Da sumiram, polisa osiguranja ne može da spreči neku nesreću ili štetni događaj. Besmisleno je plašiti se nečega unapred, pa je mudro upravljati rizikom, a svrha osiguranja i jeste da obezbedi finansijsku sigurnost ili da nadoknadi gubitak u slučaju nezgode. Osiguranjem delujemo preventivno i pokazujemo odgovornost prema sebi, svojoj porodici i prema imovini.

Udruženje osiguravača Srbije nedavno je pokrenulo aplikaciju CarChek. O čemu se tu radi, zašto je ova aplikacija korisna za građane?

To je aplikacija za mobilne uređaje kojom želimo da pomognemo građanima prilikom prodaje i kupovine vozila. Cilj je da se obezbede pouzdani podaci o vozilu za kupce, ali i da se pomogne prodavcima, koji će uz pomoć CarCheck aplikacije za mobilne uređaje moći da dokažu tačnost podataka o vozilu koje prodaju. U odnosu na slične aplikacije, CarCheck će omogućiti potpuno besplatan upit po vozilu, na osnovu kojeg će potencijalni kupci moći da saznaju da li vozilo postoji u bazi i da provere godinu proizvodnje, datum prve registracije u Srbiji, da li je i do kada vozilo registrovano, da li je menjalo kategoriju. Ako su i posle tih informacija i dalje zainteresovani za konkretno vozilo, slanjem SMS iz aplikacije CarCheck dobiće i ostale podatke koji će im olakšati kupovinu. To su podatak o broju nezgoda prema štetama u kojima je to vozilo učestvovalo, da li je menjana boja karoserije, da li je vozilo bilo u vlasništvu pravnog lica ili lizing kuće, odnosno da li je korišćeno kao taksi vozilo i koliko vlasnika je promenilo. Aplikacija se preuzima preko Google odn preko Apple store. Napominjem i da građani koji ne žele da se njihovo vozilo pretražuje, imaju opciju uz pomoć CarCheck da ga isključe iz pretrage tj baze podataka.

Krajem novembra ste organizovali sedme Srpske dane osiguranja. Do kakvih ste zaključaka došli, a koji će biti značajni za industriju u 2024. godini?

Ponajviše smo govorili o osiguranju poljoprivrede s obzirom na to da ona značajnu ulogu za opšti ekonomski razvoj. Na okruglom stolu koji smo organizovali na tu temu, zaključeno je da je potrebno veće partnerstvo države i osiguravača, kako bi porastao broj osiguranih obradivih površina. Konstatovano da postoji negativna selekcija u osiguranju jer se osiguravaju samo oni koji imaju štete. To može da se prevaziđe ako se izjednače subvencije u svim regionima i to je jedna od glavnih poruka sa okruglog stola o poljoprivredi i sa prethodnih Srpskih dana osiguranja. Svi moraju da budu stimulisani da se uključe u osiguranje, jer će time biti povećan obuhvat osiguranja. Pričali smo i o štetama koje nanose superćelijske oluje, a koje dostižu sumu od nekoliko stotina miliona evra. Ovde se postavlja pitanje da li je neko i ko je odgovoran za tu štetu. Jer, dešavalo se da građani pretrpe štetu, zato što im je oluja odnela krov sa kuće, ali je taj krov istovremeno napravio štetu trećim licima, u smislu da je oštetio njihovu imovinu ili nekoga povredio. Na Srpskim danima osiranja čuli smo da je ovo viša sila, da je to kompleksno pitanje i da će pitanje naknade šteta morati da utvrđuju sudovi. Izdvojio bih panel i o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa kojeg je poručeno da su najveći problem rasta broja osiguranih i građana koji koriste usluge privatnih zdravstvenih ustanova, cene zdravstvenih usluga. Dakle, sve što je pomenuto na našim Srpskim danima osiguranja, ukoliko bude rešeno, u kratkom roku bi pomoglo građanima, ali bi i na duže staze unapredilo tržište osiguranja.

(JA/EURACTIV.rs)