DOPLATE ZA LEČENJE, KORUPCIJA, VEZE U MEDICINSKIM KRUGOVIMA: Šta se dešava sa bugarskim zdravstvenim sistemom?

Bugarska troši najmanji procenat svog bruto domaćeg proizvoda na zdravstvo od svih zemalja EU, što dovodi do ogromnih privatnih participacija za lečenje bugarskih građana i sukoba u zdravstvenom sistemu, pokazalo je istraživanje Euractiv.

Prema podacima Bugarske asocijacije za zaštitu pacijenata, zemlje EU troše u proseku devet odsto BDP-a na zdravstvenu zaštitu. Bugarska je blizu ovog nivoa troškova zdravstvene zaštite, ali polovinu ovog novca plaćaju građani.

Mnogi Bugari se žale i na korupciju u zdravstvenom sistemu.

Više od 60 odsto Bugara ne veruje da je moguće dobiti dobre zdravstvene usluge i lečenje bez plaćanja, a još 45 odsto je uvereno da je to moguće samo ako osoba ima veze u medicinskim krugovima.

Ovo su neki od rezultata velikog reprezentativnog istraživanja javnog mnjenja o bugarskom zdravstvenom sistemu koje je sproveo Nacionalni centar za parlamentarna istraživanja, objavljenog početkom novembra 2023.

Ministarstvo zdravlja Bugarske je za Euractiv saopštilo da radi na smanjenju rasprostranjene prakse privatnih participacija za lečenje koje su pacijenti već platili kroz svoje zdravstvene doprinose.

Nekad potrebno i dodatno plaćanje

Zdravstveni stručnjaci su pod uslovom anonimnosti komentarisali da postoje izveštaji da je ponekad potrebno dodatno plaćanje za lečenje koje prelazi 60 odsto vrednosti usluge.

Bugarski zdravstveni sistem radi na solidarnoj osnovi, a doprinosi za zdravstvo su osam odsto od plate.

U privatnim bolnicama pacijenti često plaćaju velike naknade za administrativne usluge za preglede koje inače plaća Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje (NHZO), na primer, za obradu njihovih dokumenata od strane NHZO ili za izdavanje obrazloženja za školu ili bolovanje.

Veće participacije se vrše kada iz nekog razloga bolnice i lekari opšte prakse ne mogu da ispune svoje obaveze, pa se pacijenti guraju na privatne preglede i participaciju za operacije i lekove.

Ministarstvo zdravlja i Bugarski lekarski sindikat su u sukobu oko budžeta za zdravstvo. Medicinska industrija je nezadovoljna jer Bugarska troši znatno manje od drugih zemalja EU na zdravstvenu zaštitu.

Ministar zdravlja Hristo Hinkov rekao je da se novac za zdravstvo povećava i da će NHZO u budžetu za narednu godinu biti izdvojeno 4,9 milijardi evra, odnosno 600 miliona evra više.

On je istakao da je doprinos za zdravstvenu zaštitu u Bugarskoj najniži u Evropskoj uniji, dok postoji paralelni bolnički sistem i pacijenti plaćaju skoro 50 odsto troškova lečenja.

Nepoverenje ostaje

Politikolog Parvan Simeonov je nedavno predstavio istraživanje "Galup internešenel Balkan" o problemima finansiranja zdravstvene zaštite, koja pokazuje da Bugarska ima problematičan zdravstveni status zbog niske efikasnosti troškova zdravstvene zaštite. Zbog toga građani imaju negativan stav prema sistemu.

"Ukupno 37 odsto ljudi koji plaćaju zdravstvene doprinose u Bugarskoj smatra da su oni [doprinosi] previsoki. Još 42,5 odsto smatra da su normalni, a 3,8 odsto da su niski, što je indirektan pokazatelj nepoverenja u model finansiranja u našoj zemlji", prokomentarisao je Simeonov.

"Samo 20,2 odsto priznaje da ne zna iznos zdravstvenog osiguranja koje plaća, a taj udeo je najveći među najmlađim učesnicima u anketi".

Prema rečima dr Cvetana Dimanova iz Nacionalne asocijacije privatnih bolnica, finansiranje zdravstva je nedovoljno i nepravedno jer je doprinos javnom zdravstvu u Bugarskoj najniži u EU, dok bugarski lekari rade sa istom opremom i lekovima kao i lekari u EU.

"U Nemačkoj, međutim, doprinos za zdravstvenu zaštitu iznosi 14 odsto, a ne osam odsto kao u Bugarskoj. Ne postoji država na svetu sa pristupačnijom zdravstvenom zaštitom od Bugarske, ali većina Bugara smatra da zdravstvena zaštita treba da bude besplatna", prokomentarisao je on.

Promena zakona

Doplate za lečenje postaju sve ozbiljniji problem.

Dok su cene medicinskih usluga niže od proseka za EU, Bugari takođe imaju mnogo niža primanja od građana u drugim zemljama bloka. Najjeftiniji pregled kod lekara već košta 40 evra ili više, a može da dostigne 350 evra za konsultacije sa renomiranim specijalistom

Prosečna plata u Bugarskoj pre oporezivanja je 1.000 evra.

Ministar zdravlja je više puta isticao da mu je lični prioritet smanjenje privatnih participacija za pacijente. U tu svrhu biće predložena izmena zakona kako bi se utvrdila jasna pravila za participaciju u zdravstvenom sistemu.

(JA/EURACTIV.rs)