Zdravlje

VIŠE OD POLA LJUDI NA PLANETI ĆE BITI GOJAZNO DO 2035. GODINE: "Epidemija" će ugroziti i ekonomiju na globalnom nivou

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Više od pola ljudi na planeti će biti gojazno do 2035, ako se ne preduzmu koraci da se ova "epidemija" spreči. Četiri milijarde ljudi ugroženo, u najvećoj opasnosti deca i stanovnici siromašnijih zemalja.

Izvor: EPA/LINDSEY PARNABY

Više od pola svetske populacije biće gojazno ili u kategoriji osoba sa prekomernom težinom do 2035. godine, ukoliko se ne preduzmu mere da se to spreči. Ovo upozorenje stiže iz Svetske federacije za gojaznost.

Više od četiri milijarde gojaznih ljudi bi moglo da bude gojazno do 2035, a u najvećoj opasnosti su deca, upozorila je federacija. Očekuje se da će zemlje sa nižim ili srednjim prihodima u Africi i Aziji zabeležiti najveći rast broja gojaznih.

U izveštaju federacije navodi se da će troškovi gojaznosti, njenog tretiranja ili sprečavanja, porasti na četiri triliona dolara do 2035. godine. Troškovi tretiranja ovog problema imaće značajan uticaj na svetsku ekonomiju, i iznosiće oko tri odsto globalnog BDP-a. 

"Trend rasta broja slučajeva gojaznosti je zabrinjavajuć, i vlade i donosioci odluka moraju da urade sve što mogu da bi izbegli situaciju u kojoj se zdravstveni, društveni i ekonomski troškovi ovog problema produže na sledeće generacije. Trebalo bi proceniti sisteme i ukorenjene faktore koji doprinose problemu gojaznosti", rekla je predsednica federacije, profesorka Luiz Bor.

Efekti epidemije gojaznosti u siromašnijim zemljama važna je stavka u izveštaju. Od deset zemalja sa najvećim predviđenim rastom broja slučajeva na svetskom nivou, devet su siromašnije zemlje u Aziji i Africi.

Zbog čega u siromašnim zemljama ima mnogo gojaznih ljudi, i biće ih sve više ako ne reagujemo? Trendovi ishrane u ovim zemljama okrenuti su ka hrani koja je visokoprerađeno, stanovništvo vodi "sedeći" životni stil, a donošenje odluka o regulativi vezanoj za namirnice je oslabljeno. Zdravstveni sistem takođe nije u stanju da se nosi sa velikim brojem pacijenata kojima je potreban tretman, ili edukacija.

"Zemlje sa nižim prihodima često su najmanje sposobne da odgovore na izazove gojaznosti i njene posledice", zaključuje se u izveštaju.

U izveštaju, koji će u ponedeljak biti predstavljen Ujedinjenim nacijama, podvlači se posebno da priznavanje ekonomskih posledica gojaznosti "nikako ne znači da bi ljude koji sa ovim problemom žive trebalo kriviti".

(EURACTIV.rs)