Od 2015. godine došlo je do nazadovanja u smanjenju smrtnosti majki širom sveta. Dok stvari globalno stagniraju, neke evropske zemlje, pre svega Grčka i Kipar, beleže porast.
Izveštaj agencija Ujedinjenih nacija (UN) „Trendovi smrtnosti majki", otkrio je alarmantne padove po zdravlje žena tokom poslednjih godina, pošto se smrtnost majki povećala ili stagnirala u skoro svim regionima sveta.
Između 2000. i 2015. godine, došlo je do značajnog napretka u smanjenju smrtnosti majki, ali nakon ove tačke napredak je u velikoj meri zaustavljen ili, u nekim slučajevima, čak i preokrenut.
U 2020. godini, procenjeno je da je bilo 287.000 smrtnih slučajeva majki širom sveta, što znači skoro 800 smrtnih slučajeva dnevno ili jednu smrt svaka dva minuta.
„Ovo je neprihvatljivo", rekla je Dženi Kresvel, naučnica i epidemiolog u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) i autorka izveštaja, na brifingu za novinare.
Zabrinjavajuće je da su se skoro sve ove smrti majki desile uzrocima koji se mogu sprečiti.
„Ovo je nešto zbog čega smo veoma zabrinuti", naglasio je Kresvel.
Smrt majke utiče na novorođenče i povećava rizik od umiranja novorođenčeta.
Izveštaj je takođe otkrio da na svaku ženu koja umre, između 15 i 30 žena pati od invaliditeta uzrokovanog komplikacijama u trudnoći i porođaju, što može dovesti do ozbiljnih doživotnih komplikacija koje ugrožavaju produktivnost ili kvalitet života.
Anshu Banerjee, pomoćnik generalnog direktora u Universal Health Coverage i Life-course pri SZO, istakao je da oko 270 miliona žena širom sveta nema pristup savremenim metodama planiranja porodice jer je skoro polovina svih trudnoća nenamerna.
„Ne mogu da biraju kako i kada da planiraju svoje porodice", naglasio je on.
Metode planiranja porodice su samo jedna strana problema. Mnoge žene nemaju pristup bezbednom abortusu, što povećava rizik od komplikacija, uključujući smrti povezane sa nebezbednim procedurama.
Konačno, otprilike trećina žena širom sveta nema četiri od osam preporučenih prenatalnih pregleda ili ne dobijaju osnovnu postporođajnu negu u danima i nedeljama nakon rađanja.
Evropski pejzaž
Unutar Evrope, neke zemlje su zabeležile pad u smrtnosti majki, ali su neke zemlje doživele porast.
Dve zemlje u regionu Evrope koje su zabeležile statistički značajan porast smrtnosti majki su Grčka i Kipar. Uprkos povećanju, obe ove zemlje imaju generalno nizak nivo smrtnosti majki.
„Neprihvatljivo je da bilo koja žena umre od majčinske smrti i to je nešto čemu treba posvetiti veliku pažnju kako bismo osigurali da možemo preokrenuti ovaj trend", rekla je Kresvel.
Sve o nejednakostima
Izveštaj je takođe ukazao na nejednakosti koje se primećuju na globalnom nivou, kako između zemalja, tako i unutar njih, kada je u pitanju pristup visokokvalitetnoj nezi sa poštovanjem, kao što su reproduktivna prava i autonomija žena.
„Globalno, vidimo velike nejednakosti između bogatijih i siromašnih zemalja, a podgrupe unutar zemalja zavise od karakteristika i pristupa nezi", rekla je Kresvel.
Razlike su upadljive: broj smrtnih slučajeva majki na 100.000 živorođenih u podsaharskoj Africi u 2020. procenjen je na 545. Ovaj broj je 136 puta veći nego u Australiji i Novom Zelandu.
Evropa i Severna Amerika, Latinska Amerika i Karibi su regioni u kojima je stopa smrtnosti majki porasla od 2016. do 2020. godine za oko 15%.
„Iako je u mnogim od ovih zemalja apsolutni nivo smrtnosti majki nizak, ovo je relativno povećanje u odnosu na niske osnove", rekla je Kresvel.
Ona je objasnila da se povećanje može pripisati pristupu kvalitetnim, blagovremenim uslugama. Pristup socijalnom ili zdravstvenom osiguranju, ekonomska pozicija, strukturne barijere i rasne nejednakosti, sve to može imati ulogu.
„Razlozi su složeni, ali krajnja briga je nedostatak pravovremenog pristupa kvalitetnim i perspektivnim uslugama", dodala je Kresvel.
Širom sveta, opšti trend je stagnacija, sa izuzetkom Australije i Novog Zelanda, kao i centralne i južne Azije, koje su doživele značajan pad stope smrtnosti majki tokom istog perioda.
(EURACTIV.rs)