S obzirom da su recepti za lekove semaglutida, uključujući Vegovi i Ozempik, u porastu, prodavci hrane sve češće postavljaju pitanja o mogućnosti značajne promene u tome kako - ili koliko - ljudi jedu.
Sve popularniji lekovi uglavnom deluju tako što smanjuju apetit pacijenata. S obzirom na to da je 1,7% američkog stanovništva 2023. dobilo prepisani lek semaglutid, 40 puta više u poslednjih pet godina, to bi moglo predstavljati ozbiljne probleme za prehrambenu industriju.
Za sada, izgleda da razmišljaju o ovim lekovima na način na koji čine modne trendove u hrani: pažljivo prate ponašanje potrošača i razmišljaju o načinima da se iskoriste trendovi. Ali možda će morati da shvate porast ove klase lekova ozbiljnije od modnih dijeta, kažu neki analitičari iz industrije.
Tokom razgovora sa analitičarima Volstrita, izvršni direktor Konagre Šon Konoli rekao je da će se kompanija prilagoditi po potrebi ako kupci jedu manje ili žele različite vrste hrane.
„Recimo da idu na manje porcije, onda razvijamo inovacije i dizajniramo manje porcije. Ako pređu na različite vrste hranljivih materija, i mi prelazimo na različite vrste hranljivih materija, ako promene vrstu pakovanja koje grickaju, mi ćemo to promeniti i prilagoditi se", rekao je on.
Konagra ima širok portfolio brendova hrane, uključujući Healthi Choice, Duncan Hines i Marie Callender's.
Inače, pristup prilagođavanja nije ništa novo. Velike prehrambene kompanije neprestano razvijaju svoje proizvode kako bi se prilagodile potrošačkim trendovima. S obzirom na dobrobit za mnoge, ne samo za ljude koji uzimaju lekove semaglutida, kompanije su već prilagodile svoje proizvode u nastojanju da privuku potrošače koji brinu o zdravlju.
PepsiCo i Coca-Cola nude svoje proizvode u manjim pakovanjima za kupce koji žele pomoć u kontroli porcija ili koji žele da jedu/piju manje. Kompanije gaziranih pića postepeno su ukidale reč „dijeta" u korist „nula šećera" radi relevantnijeg brendiranja. A glavni brendovi kao što je Mondelez nabavljaju male, moderne porcije kako bi im pomogli da se prilagode ukusima koji se brzo menjaju.
Iako modni trendovi u ishrani dolaze i odlaze, ovo bi moglo biti drugačije.
Lekovi kao što je Ozempik „potencijalno mogu da imaju veći uticaj na potrošnju hrane nego, verovatno, bilo šta što smo ranije videli", rekla je analitičarka Bernštajna Aleksija Hauard.
"Promena se neće dogoditi preko noći, ali bi mogla biti dugotrajna", kazala je ona.
„Sa ovom klasom lekova, mislim da je zaista pitanje koliko je ljudi spremno da ih proba?" rekao je Hauard.
„Da bi se prilagodile mogućoj promeni, kompanije bi trebalo da planiraju različite scenarije", rekla je ona.
Američki izvršni direktor Volmarta Džon Furner nedavno je rekao za Bloomberg da interni podaci kompanije sugerišu da kupci koji uzimaju Ozempik kupuju nešto manje hrane od ukupne populacije, iako je upozorio da je prerano izvlačiti bilo kakve zaključke iz anonimnih podataka o kupcima. U odgovoru na zahtev CNN-a za komentar, Volmart je rekao da nema šta da doda.
„Unošenje lekova protiv gojaznosti moglo bi da izazove široku i trajnu promenu u ponašanju među značajnom demografskom grupom koja predstavlja neproporcionalan udeo u potrošnji hrane", upozorili su analitičari Morgan Stenlija u avgustovskom istraživačkom izveštaju.
Kompanije će verovatno promeniti svoju ponudu kao odgovor na usvajanje ovih vrsta lekova, napisali su analitičari Morgan Stenlija Pamela Kaufman i drugi u dodatnoj belešci u septembru.
Za neke će to biti veće povećanje nego za druge.
„Vidimo da su kompanije sa visokom izloženošću manje zdravoj hrani kao što su grickalice, konditorski proizvodi i slatki pekarski proizvodi najviše pogođene", navodi se u septembarskom izveštaju. Brendovi poput Hostess, koji proizvode Tvinkies, Ding Dongs i HoHos, mogli bi da pretrpe jak udarac.
Smucker, koji je nedavno najavio da kupuje Hostess, ne izgleda previše zabrinut.
„Postoji više načina na koje će potrošači nastaviti da grickaju", rekao je izvršni direktor Mark Smucker i dodao:
„Slatkiši i grickalice će i dalje biti na uadaru. Smatramo da su naše projekcije ovde čvrste".
Dosta okolnosti moglo bi da smanji uticaj lekova kao što je Ozempik na prehrambenu industriju:
- Interesovanje za ove lekove može nestati, ili potražnja može nadmašiti ponudu.
- Ljudi koji uzimaju lekove možda neće promeniti svoju ishranu na način koji značajno utiče na prodavce hrane.
To bi moglo da koristi određenim delovima industrije, uključujući one koji proizvode i plasiraju kaloričniju vrstu hrane.
„Ljudi koji uzimaju ove lekove definitivno suzbijaju apetit i jedu manje količine", primetila je Džodi Dušaj, docent medicine na Harvardskoj medicinskoj školi.
„Dijetetičari i lekari koji ga prepisuju, govore ljudima da ako se njihov unos hrane smanjio, ronda sigurno žele da se fokusiraju na ishranu visoko hranljivih namirnica, a ne na hranu niskog kvaliteta", kazala je ona.
(EURACTIV.rs)