Rekordan broj umrlih od denga groznice u Bangladešu, a stručnjaci upozoravaju da klimatske promene utiču na širenje komaraca koji je prenose.
Bangladeš se bori sa najgorom epidemijom denga groznice u istoriji, sa više od 600 umrlih i 135.000 prijavljenih slučajeva od aprila, saopštila je u sredu Svetska zdravstvena organizacija, dok je jedan od njenih stručnjaka okrivio klimatsku krizu i klimatski fenomen El Ninjo za tu pojavu.
Zdravstveni sistem u zemlji se opterećuje zbog priliva bolesnih ljudi, a lokalni mediji su izvestili da se bolnice suočavaju sa nedostatkom kreveta i osoblja za negu pacijenata. Samo 12. avgusta bilo je skoro 10.000 hospitalizacija, prema podacima SZO.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je na brifingu u sredu da je od 650 ljudi koji su umrli od početka epidemije u aprilu, 300 prijavljeno u avgustu.
Dok je denga groznica endemska u Bangladešu, sa infekcijama koje obično dostižu vrhunac tokom sezone monsuna, ove godine je porast broja slučajeva počeo mnogo ranije - krajem aprila.
Tedros je rekao da SZO podržava vladu i vlasti Bangladeša "da ojačaju nadzor, laboratorijske kapacitete, kliničko upravljanje, kontrolu vektora, komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice" tokom epidemije.
"Imamo obučene lekare i raspoređene stručnjake na terenu. Takođe smo obezbedili zalihe za testiranje na dengu i pomoćnu negu pacijenata", rekao je on.
Virusna infekcija, denga, izaziva simptome slične gripu, uključujući pirsing glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, groznicu i osip po celom telu. Na ljude se prenosi ubodom zaraženog komarca sorte Aedes i ne postoji specifičan tretman za ovu bolest. Denga je endemska u više od stotinu zemalja i svake godine se zarazi 100 do 400 miliona ljudi, prema SZO.
Svih 64 okruga širom Bangladeša pogođena su epidemijom, ali glavni grad Daka, u kojem živi više od 20 miliona ljudi, najteže je pogođen, prema SZO.
"Broj slučajeva počinje da opada u glavnom gradu Daki, ali se povećavaju u drugim delovima zemlje", rekao je Tedros.
Daka je jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu i brza neplanirana urbanizacija je pogoršala epidemije.
"U Daki postoji problem sa vodosnabdevanjem, tako da ljudi drže vodu u kantama i plastičnim kontejnerima u kupatilima ili drugde u kući. Komarci mogu da žive tamo tokom cele godine", napisao je Kabirul Bašar, profesor na odeljenju za zoologiju Univerziteta Jahangirnagar, prošlog meseca u časopisu Lancet.
"Naš sistem upravljanja otpadom nije dobro planiran. Smeće se gomila na ulici; vidite mnogo malih plastičnih kontejnera sa bazenima vode u njima. Imamo i višespratnice sa parkingom u podrumima. Ljudi tamo peru svoja vozila, što je idealno za komarce.
Kako bi se izborio sa navalom infekcija, Bangladeš je prenamenio šest kovid bolnica za zbrinjavanje pacijenata sa denga groznicom i zatražio pomoć od SZO da pomogne u otkrivanju i upravljanju slučajevima ranije, saopštila je SZO.
Rekordan broj slučajeva i smrti od denga groznice u Bangladešu dolazi pošto je ta zemlja doživela "neobičnu epizodnu količinu padavina, u kombinaciji sa visokim temperaturama i visokom vlažnošću, što je dovelo do povećanja populacije komaraca širom Bangladeša", saopštila je SZO u avgustu.
Ti topli, vlažni uslovi čine savršeno mesto za razmnožavanje komaraca koji prenose bolesti i kako planeta nastavlja da se brzo zagreva zbog sagorevanja fosilnih goriva, epidemije će postati češći u novim regionima sveta. Globalni broj slučajeva denga groznice već je porastao osam puta u poslednje dve decenije, prema SZO.
"U 2000. imali smo oko pola miliona slučajeva, a 2022. zabeležili smo više od 4,2 miliona", rekao je Raman Velajudan, šef globalnog programa SZO za kontrolu zanemarenih tropskih bolesti u julu.
Kako se klimatska kriza pogoršava, bolesti koje prenose komarci kao što su denga, zika, čikungunja i žuta groznica će verovatno nastaviti da se šire i imaju sve veći uticaj na zdravlje ljudi. Nova studija je identifikovala karboksilne kiseline kao jedan od faktora zbog kojih komarci privlače određene ljude više od drugih.
"Vidimo da je sve više zemalja koje se suočavaju sa teškim teretom ovih bolesti", rekao je Abdi Mahamud, direktor za upozoravanje i reagovanje SZO u programu za hitne zdravstvene situacije.
(EURACTIV.rs)