Za EURACTIV o dobrovoljnom davanju matičnih ćelija govore doktorka, donorka i pacijentkinja koja ih je primila.
Za 70 procenata pacijenata kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija, život zavisi isključivo od dobre volje građana Srbije. Nedovoljna osvešćenost, odnosno nedostatak informacija i neosnovan strah od ove procedure, rezultira nedovoljnim brojem dobrovoljnih davalaca u Srbiji.
Na svetu možda postoji samo jedna jedina osoba koja može da pomogne nekome ko je teško oboleo, pa je tako neophodno da i u nacionalnom, ali i svetskom registru bude što više potencijalnih davalaca. Povećanjem broja dobrovoljnih donora u registru, povećava se mogućnost da pronalaska podudarnog davaoca za što veći broj bolesnika. U Srbiji je do sada urađeno preko 250 nesrodnih transplantacija.
Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije osnovan je 2005. godine, sa sedištem u Institutu za transfuziju krvi Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Do sada ima prijavljenih oko 17.500 potencijanih davalaca, kaže za EURACTIV doktorka Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi.
Prema njenim rečima, Registar predstavlja bazu podataka o prijavljenim davaocima koji su spremni nekome da pomognu. Kada je bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran.
Doktorka Blagojević: Srbi ne znaju dovoljno o proceduri
"Pacijentima koji boluju od malignih bolesti krvi kao što su leukemije, aplastične anemije, poremećaji imunog sistema ili metabolizma, često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Na žalost, samo 30 posto njih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice. Za ostale, druga opcija su nesrodni davaoci, upisani u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije", pojašnjava doktorka.
Ona kaže da je procedura prijavljivanja u Registar vrlo jednostavna, zahteva 10-tak minuta vremena, popunjava se upitnik koji se sastoji iz medicinskog dela i prijavnog lista. Daje se mali uzorak krvi iz vene kao i kada se daje uzorak za analizu krvne slike.
"Registru mogu da pristupe zdrave osobe koje imaju između 18 i 45 godina, koje ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega, malignih i autoimunih oboljenja. Ko se jednom prijavi, njegovi podaci ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina", dodaje ona.
Ukoliko se dogodi da je davalac podudaran sa nekim od bolesnika, a za to mogu da prođu i godine, poziva se u dalju proceduru. Matične ćelije se mogu prikupiti na dva načina, iz periferne krvi i iz bedrene kosti, a davalac je taj koji bira način na koji će dati matične ćelije.
"Proceduru izvode timovi za prikupljanje matičnih ćelija u Beogradu. Davalac prolazi detaljan medicinski pregled koji obuhvata pregled interniste, ultrazvuk abdomena, ekg, laboratorijske analize, testiranje na krvlju prenosive bolesti. Ukoliko su svi nalazi uredni, mogu se dati matične celije", pojašnjava proceduru dr Blagojević i dodaje:
"Ukoliko se prikupljaju iz periferne krvi, davalac prima gramulocitni faktor rasta. Prirodno stanište matičnih ćelija su kosti. Da bi se one pokrenule iz kostiju u perifernu krv, neophodno je da davalac prima granulocitni faktor rasta. On se i normalno nalazi u našem organizmu i zadatak mu je da poveća broj i pokrene matične celije iz kostiju do periferne krvi. Krv se uzima preko vene jedne ruke, obrađuje na na separatoru, čiji je zadatak da razdvoji malu količinu krvi koja kroz njega protiče na komponente, izdvoji ono sto je potrebno bolesniku, ostatak se preko vene druge ruke vrati davaocu. Procedura je bezbedna, ne možete se zaraziti krvlju prenosivim bolestima, ne postajete anemični i ne narušavate sopstveni imuni sistem. Deo matičnih ćelija koji ste dali se vrlo brzo nadoknadi. Drugi način je iz bedrene kosti. Ova procedura je bolna i izvodi se u opštoj kratkotrajnoj anesteziji".
Na pitanje EURACTIV-a da li Srbi imaju predrasude kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo matičnih ćelija, doktorka Blagojević kaže da je veći problem u nedostatku informacija i neznanju.
"Iz neznanja se javlja strah. To je bio jedan od razloga što smo polovinom prošle godine pokrenuli kampanju pod sloganom 'Osloni se na mene' ne bi li razbili predrasude da je ova procedura bolna i strašna", ističe ona.
Jelena Garašanin: Nisam imala dilemu da li da doniram matične ćelije
Jelena Garašanin za EURACTIV kaže da je odluku o doniranju matičnih ćelija donela tako što je dugogodišnji davalac trombocita I krvi pa joj je bilo prirodno da se upiše i u registar donora matičnih ćelija.
"Moram da napomenem da me je podstaklo gledanje filma 'Ptice koje nikada ne polete', tako sam kao dete čula za leukemiju kao bolest i to mi je ostalo u sećanju do sada. Kada su me pozvali i saopštili mi da se pojavio podudaran pacijent sa mnom ja nisam mnogo znala o samom postupku davanja. Sve mi je detaljno objašnjeno i nisam imala dilemu da li da nastavim sa procedurom ili ne. Sve je bilo onako kako mi je na pocetku rečeno da će biti. Procedura je bila skroz opuštena za mene, osim boravka na dečijem institutu i gledanja bolesne dece, ništa drugo mi nije bilo mučno ili bolno. Ja sam svoje ćelije donirala iz periferne krvi. Sve je prošlo dobro. Nakon procesa nisam imala nikakve tegobe, nastavila sam normalno da treniram već posle par dana", kaže Garašanin.
Ona ističe da bi volela kada bi mogla još s nekim da bude podudarna i još nekome da pomogne.
"Velika je čast i uspeh, a pre svega zadovoljstvo biti deo Registra i znati da ste nekome spasili život", zaključuje ona.
Danka Topalović: Transplantacija znači ponovno rađanje
Danki Topalović je transplantacija bila potrebna zbog akutne mijeloidne leukemije, kaže ona za EURACTIV.
"Ja sam transplantirana nakon sedam meseci od početka lečenja, a mesec i po dana nakon zadnje primljene hemioterapije. Neki pacijenti čekaju manje, neki duže, sve u zavisnosti od toga kada će im biti pronadjen kompatibilan donor, kada će biti postignuta remisija", pojašnjava ona i ističe:
"Transplantacija znači život, znači vratiti majku deci, ćerku roditeljima, suprugu - suprugu, prijatelja - prijateljima. Znači omogućiti nekome da doživi još rođendana svoje dece, uspeha, letovanja, radovanja. Ukratko, transplantacija znaci ponovno rađanje".
Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije je deo svetskog registra od 2012. godine, koji sad broji više od 40 miliona prijavljenih davalaca. Za većinu naših bolesnika davaoci su bili iz nemačkog registra koji ima više od deset miliona potencijalnih davalaca matičnih ćelija. Kada su u pitanju zemlje iz okruženja, Hrvatska ima blizu 70.000 prijavljenih davalaca.
(EURACTIV.rs)