Francuska je 2022. zabeležila rekordnih 7.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, što je ukupno 33.000 smrti od 2014., prema novom izveštaju francuske Agencije za javno zdravlje.
Francuska agencija za javno zdravlje Santé Publique France (SPF) savetuje strukturalne promene radi boljeg prilagođavanja toploti i toplotnim talasima.
Od 2014. godine, ekstremna vrućina je odgovorna za smrt 33.000 ljudi u Francuskoj - godišnje od 1.000 do 7.000 svake godine, prema najnovijim podacima zdravstvene agencije.
Izveštaj beleži podatke za letnji period od 1. juna do 15. septembra svake godine.
“U pitanju je mali broj dana u godini, ali može predstavljati i do 9 odsto letnjih smrtnih slučajeva“, piše u studiji.
Od 2015. toplotni talasi su sve duži i intenzivniji.
“Vidimo toplotne talase od juna pa nadalje, dok je ranije to bilo uglavnom u julu i avgustu“, primetili su autori.
Kako navode, toplota ima veoma brz uticaj na telo.
“Tokom perioda ekstremnih vrućina, zdravstveno stanje se može brzo pogoršati i zahtevati hitnu negu“, navodi se u studiji.
Francuska Agencija za javno zdravlje SPF poziva zato na “strukturno i sistemsko prilagođavanje toploti kako bi se smanjio rizik po ljudsko zdravlje tokom leta“.
Kako su definisani toplotni talasi?
Prema istraživanju, toplotni talas je definisan kao period od najmanje tri topla dana, sa maksimalnim (dnevnim) i minimalnim (noćnim) temperaturama koje prelaze pragove upozorenja definisane za svaki region.
Na primer, u francuskom regionu Ile-de-France, ova maksimalna temperatura je postavljena na 31°C, dok je minimalna 21°C.
Takvi periodi predstavljaju najveći rizik po zdravlje, iako su smrtni slučajevi zabeleženi i u periodima ekstremnih vrućina – toplog vremena koje ne prelazi prag toplotnog talasa.
“Od ovih smrtnih slučajeva, 28 odsto se dogodilo tokom toplotnih talasa kako je definisano planom upravljanja toplotnim talasima, iako toplotni talasi čine samo 6 odsto proučavanih dana, što opravdava posebno visok nivo nadzora i prevencije“, navodi se u izveštaju.
Pogođene sve starosne grupe
Od 33.000 umrlih, 23.000 je bilo starosti 75 i više godina, ali su pogođene sve starosne grupe, upozorili su stručnjaci zdravstvene agencije.
“Kao što se očekivalo, oko dve trećine uticaja odnosilo se na osobe starije od 75 godina, ali treba napomenuti da je značajan deo (jedna trećina) uključivao osobe mlađe od 75 godina“, piše francuska Agencija.
Ekstremne temperature su neprijatne, ali nisu opasne po život za mnoge ljude: samo 12 odsto Francuza sebe smatra krhkim ili veoma krhkim tokom toplotnog talasa.
U svakom slučaju, sa porastom temperature povećava se rizik od smrti, posebno za ljude koji vežbaju na vrućini i one koji žive u loše izolovanim zgradama, dodaje se.
Smrtonosni Pariz
Iako je toplota jedna od najopasnijih klimatskih opasnosti u Evropi, prema Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC), studija Lancet objavljena u martu pokazala je da je među 854 evropska grada sa preko 50.000 stanovnika, Pariz bio grad koji je zabeležio većinu smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom.
Glavni uzrok ovih smrtnih slučajeva su takozvana urbana toplotna ostrva koja su uzrokovana saobraćajem na putevima, ljudskim aktivnostima i visokim zgradama koje sprečavaju cirkulaciju vazduha.
U poređenju sa čitavom Evropom, zapadna Evropa je najviše pogođena toplotom, jer studija ukazuje na porast temperature tri do četiri puta brže nego na ostatku kontinenta.
(EURACTIV.rs)