Udruženje pacijenata Srbije ukazalo je na veliki broj pacijenata koji boluju od teških bolesti a koji nemaju svoja udruženja, pa tako teže dolaze do potrebnih terapija koje su im od životne važnosti.
Udruženje je organizovalo konferenciju za medije na kojoj je bilo reči o o lečenju karcinoma prostate, mokraćne bešike, bubrega i kolorektalnog karcinoma, kao i karcinoma glave i vrata.
Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova "Inovia" kaže da je Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila velike napore da poveća dostupnost tih lekova, pa je shodno tome situacija bolja. Međutim, naša zemlja je i dalje na začelju Evrope po pitanju dostupnosti najefikasnijih terapija. On je naglasio da je Srbiji potrebno sistemsko rešenje za uvođenje novih lekova ali i da se poveća budžet za zdravstvo, koji nije mali ali se za lekove izdavaja manje novca nego u većini evropskih zemalja.
Profesor doktor Zoran Džamić, sa Klinike za urologiju UKCS, kaže da u Srbiji svake godine oboli 2300 ljudi od raka bešike. Hiljadu od njih ne preživi. Trenutna klinička praksa kod nas podrazuemva primenu hemioterapije u prvoj liniji lečenja metastaskog karcinoma. On smatra da je uvođenjem imunoterapija, srednje ukupno preživljavanje dve ipo godine, što duplo produžava živote u odnosu na pacijente kod kojih se primenjuje samo hemioterapija. Zato je uvođenje imunoterapije od ključne važnosti u produžetku i kvalitetu života ovih pacijenata.
Doktor Nenad Mijalković, šef dnevne bolnice digestivne onkologije UKCS slaže se da je u Srbiji učinjen napredak u pogledu prve linije lečenja metastaskog kolorektalnog karcinoma, o kome je govorio.
Pored hemio, ovde se koristi i biološka terapija nakon određivanja molekularnih markera u tkivu tumora. Pravilan raspored uvođenja više terapijskih linija i model lečenja značajno utiče na statistiku preživljavanja pacijanata. Potrebna je dostupnost novih terapija, jer neki od lekova nisu mnogo skupi a već su dostupni u zemljama u okruženju.
Primarijus doktor Suzana Matković sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je rak prostate jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca.
U Srbiji je odmah iza raka pluća i debelog creva. Svake godine kod nas oboli 2300 a umre 1000 muškaraca. U poslednjih deceniju ipo registrovani su mnogi inovativni lekovi koji znatno utiču na tok i ishod bolesti. RFZO je 2017. godine stavio na listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastaskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate čime je unapređeno njegovo lečenje, iako je ovo krajnja faza bolesti. Stoga je, prema njenim rečima, neophodno uvođenje inovativnih lekova koji deluju na androgene receptore u ranijoj fazi, čime bi se odložilo napredovanje bolesti i smanjila smrtnost.
Prema podacima Batuta u 2020. je u Srbiji od karcinoma bubrežnih ćelija obolelo 820 ljudi.
Smrtnost od ove vrste kancera je veći nego kod drugih uroloških maligniteta jer je izuzetno rezistentan na hemioterapiju. Tek je otkrićem novih ciljanih lekova utrostručen stepen preživljavanja sa 12 na 36 meseci. Uprkos velikom napretku, ovo je još uvek izuzetno smrtonosna bolest u Srbiji i postoji velika potreba za novim vrstama terapije. Razvojem imunoterapije u prvoj liniji lečenja, stopa preživljavanja se produžuje na 55 mesci.
Na konferenciji je bilo reči i o tumorima glave i vrata, koji se u velikom broju slučajeva dijagnostikuju u 3. ili 4. fazi pa je mogućnost lečenja ograničena, uprkos postojanju inovativne terapije. Od ključne važnosti je da se ovim pacijnetima obezbedi najbolja moguća zdravstvena terapija i da se pacijenti u Srbiji leče isto kao i pacijenti u EU.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, kaže da je zadatak udruženja da se o ovim bolestima više govori, kao i da one dobiju adekvatnu pažnju.
„Jedan od ciljeva udruženja je da se bori za te inovativne terapije. Takođe, puno radimo i razgovaramo sa pacijentima. Nažalost, lekari nemaju mnogo vremena da sa njima razgovaraju. Pacijenti ne dobijaju puno informacija šta se dešava i onda mi tu pokušavamo da pomognemo. Stalno ukazujemo na potrebu da se mnogo više ulaže u prevenciju jer Srbija nažalost ima katastrofalnu statistiku broja onkoloških pacijenata, kao i procenat smrtnosti. To je posledica nedovoljnog ulaganja u prevenciju. Ovde se živi nesportski a svi očekujemo da budemo zdravi", kaže Pilipović za EURACTIV.
On naglašava da postoji ogromna razlika između uloge naših i udruženja pacijenata u Evropi i svetu jer su različiti sistemi u kojima funkcionišemo.
"Išli smo na razne konferencije i uočili da dolazimo iz jednog sistema koji ne razgovara uopšte na pravi način sa udruženjima. Čak i zemlje koje su nama blizu, daleko su odmakle u odnosu na nas po ovom pitanju. U Engleskoj, predstavnici udruženja su vrlo visoko u zdravstenom sistemu i imaju značajan uticaj na promenu istog. Mi se borimo za to da budemo više predstavljani i u zvaničnim zdravstvenim organima u ovoj zemlji ali to nažalost ide sporo", dodaje on.
Udruženje pacijenata Srbije će se boriti za to, istakao je Pilipović za EURACTIV.
„Naša udruženja su relativno mlada i mala i mi moramo da radimo na osnaživanju i na omasovljavanju tih udruženja kako bi smo dobili veću podršku države", zaključio je on.
(EURACTIV.rs)