Evropske nevladine organizacije testirale su krv političkog vrha EU i pronašle nekoliko zabranjenih hemikalija početkom godine, povećavajući pritisak na Brisel da vrati regulativu bloka na temu hemikalija na dnevni red.

Sada grupe civilnog društva pribegavaju omiljenom metodu za podizanje svesti: navođenje političara na visokom nivou da testiraju svoju krv na hemikalije.

"Uradila sam test krvi da proverim moguće prisustvo toksičnih hemikalija u mojoj krvi... U mojoj krvi pronađeno je sedam od 13 analiziranih PFAS", rekla je izvršna potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager.

Danska političarka je jedno od mnogih svedočenja političara na visokom nivou predstavljenih u PR potezu koji su organizovali Evropski biro za životnu sredinu i ChemSec.

"Otrovne 'zauvek hemikalije' su svuda. One napadaju našu okolinu, domaće povrće, ribu i naša tela, gde traju zauvek", rekao je Frans Timermans, bivši šef Zelenog dogovora bloka koji se od tada vratio u holandsku politiku.

"Da ih je lako zabraniti, bili bi zabranjene odavno"

Dušan Veljković sa Hemijskog fakulteta u Beogradu govorio je za TV Prvu na ovu temu. Kako je rekao, ove supstance poznate su već decenijama kao supstance sa korisnim dejstvima.

"One odbijaju vodu, masnoću, sprečavaju pojavu mrlja, lepljenje nečega na proizvode koji su premazani tim supstancama i nisu džabe toliko široko u upotrebi. Na sve to, one su i veoma stabilne hemijske supstance. Ipak, poslednjih decenija pojavili su se podaci o tome da one mogu da predstavljaju značajni zdravstveni rizik i to je ono što je alarmiralo ljude u Evropi i u Briselu posebno", kaže Veljković.

Kako ističe, PFAS – iako najpoznatija – nije jedina suspstanca iz spektra onih koje su za izbegavanje. Ipak, njih nije toliko lako zabraniti.

"Da je lako zabraniti upotrebu ovoga, to bi bilo urađeno odavno. Najlakše je zabraniti hemikaliju, ali sutra ćete verovatno želeti da se vozite avionom koji nije korodirao. Problem je mnogo veći od toga i on neće biti rešen na nivou zakonodavstva. Nije džabe što se industrija buni, oni nemaju alternativu, ili nemaju dovoljno dobru altrenativu. Problem će biti rešen na nivou inovacije".

S druge strane, ovakve hemikalije neosporno izazivaju zdravstvene probleme, što je između ostalog, jedan od razloga zbog kojeg su se njime bavile i evropske nevladine organizacije

Onkolog Vladimir Kovčin kaže da na prvom mestu ove supstance mogu da izazovukarcinom dojke, zatim karcinom testisa i karcinom bubrega.

"NIje u potpunosti poznat mehanizam na koji dolazi do karcinoma pod uticajem ovih supstanci, međutim ja tvrdim da je karcinom bolest modernog doba. Ono što nam daje komoditet, s druge strane nam pravi problem. AKo posmatramo hemijske susptance koje mogu da izazovu karcinom, zavisi od koncentracije koja će ući u organizam. Neće svako ko bude izložen ovim susptancama dobiti karcinom. Mi smo platili cenu komoditetu jer smo dobili teflon da nam se ne lepi hrana, dobili smo tkanine koje odbijaju masnoće i dobili smo šminku koja je lepa, ali koja odbija vodu i ostaje na licu i posle kupanja u moru", upozorava za TV Prvu Kovčin.

Testirali krv na 13 hemikalije, pronašli najmanje sedam

Kada su u pitanju testiranja u Briselu, među ostalim komesarima koji su testirajli krv su Virginijus Sinkevičijus, zadužen za životnu sredinu, i Dubravka Šuica, koja vodi demokratski portfelj. Nekoliko zakonodavaca EU je takođe dostavilo uzorke krvi, čineći regionalno raznolik skup uzoraka.

Nevladine organizacije su tražile 13 različitih "zauvek hemikalija" i pronašle najmanje sedam, uključujući PFOA, PFOS i PFHpS. Prva dva su zabranjena, dok je druga potpuno legalna. Ostale pronađene hemikalije su odobrene za regulisanu upotrebu.

Ali aktivisti su istakli da hemijski regulatorni okvir EU ima jedan ključni nedostatak: previše je pogodan za poslovanje. Dok medicinske kompanije moraju da dokazuju da su njihovi proizvodi bezopasni, hemijske kompanije ne podležu sličnim zahtevima.

Umesto toga, na regulatorima je da dokažu da su hemikalije koje se obično koriste štetne za ljude – što je prilično skup proces koji može trajati godinama. Kada se hemikalija konačno zabrani, troškove čišćenja često snosi društvo, a ne kompanije.

"Nepodnošljivo je da se decenijama legalno koriste supstance za koje je dokazano da su štetne po zdravlje i životnu sredinu", rekla je Juta Paulus, zelena poslanica iz Nemačke čija je krv takođe testirana.

Njeno telo je sadržalo zabranjene supstance PFOA i PFOS, kao i potpuno legalni PFHkS, iznad praga za prijavu, "ali ispod praga upozorenja", rekla je za Euractiv.

Na kraju, rekla je ona, okvir EU treba da se promeni. "Moramo reformisati REACH tako da društvene troškove konačno snose zagađivači".

Holandski poslanik levog centra S&D Mohamed Chahim ponovio je njeno mišljenje. "Moramo da otvorimo REACH zakonodavstvo i da se postaramo da ove vrste hemikalija budu bolje zakonski regulisane" rekao je on.

Cefic, udruženje hemijske industrije, saopštilo je da "razume pitanja i brige koje proizilaze" iz supstance PFAS koji se nalazi u testovima krvi, ističući da podržava "uravnoteženo regulatorno delovanje na ove supstance".

Asocijacija je objasnila da su njen prioritet "regulatorne akcije koje donose najviše koristi za zdravlje i životnu sredinu" uz "čuvanje regulatornog okvira što je moguće stabilnije i održavanje koherentnosti REACH-a sa svim ostalim delovima zakonodavstva EU".

Ali tekućim naporima na "predlogu univerzalnog ograničenja podnetom u februaru 2023. nije potrebna revizija Reach-a", dodaje se.

Ovo nije prvi put da nevladine organizacije testiraju krv na hemikalije da bi dobile političke poene. Prema arhivi Euractiv, WWF je 2004. godine već pronašao neke hemikalije u krvi zakonodavaca EU.

Belgija na čelu

Ovo pitanje predstavlja veliku zabrinutost za Belgiju, koja trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom Saveta EU. Utvrđeno je da velike hemijske kompanije poput konglomerata 3M, koji proizvodi svoje proizvode u blizini luke Antverpen, zagađuju zemlju PFAS-om, zagađujući tako krv svojih komšija.

Istraživanja su otkrila da je od svih evropskih zemalja Belgija bila najkontaminiranija PFAS-om, možda čak i u svetu, spekulišu stručnjaci.

(JA/EURACTIV.rs)