Leteći dronovi sa defibrilatorima koji pomažu pacijentima sa srčanim zastojem su brži od vozila hitne pomoći u dva od tri slučaja, pokazala je nova švedska studija objavljena u medicinskom časopisu The Lancet Digital Health.

"Većina srčanih zastoja se dešava kod kuće. Ako želimo da pomognemo većem broju ljudi da prežive, moramo im pomoći brže na licu mesta", rekao je Andreas Kleson, 25-godišnji bolničar i vanredni profesor urgentne medicine na univerzitetskom institutu Karolinska u Stokholmu za Euractiv.com.

Rešenje bi moglo doći sa neba, i to bukvalno. Novo švedsko istraživanje pokazuje da su dronovi brži od vozila hitne pomoći u dva od tri slučaja, ili u 67 odsto slučajeva kada su dobro raspoređeni.

Dronovi u odnosu na vozila hitne pomoći

Novi pristup je testiran od aprila 2021. do maja 2022. u stvarnim okolnostima u pet poluurbanih oblasti u zapadnom regionu Vestra Getaland u Švedskoj, gde živi oko 200.000 ljudi.

U slučaju hitnog poziva na testu, dron je primio upozorenje u isto vreme kada i dva vozila hitne pomoći. Odleteo je na automatizovan način na prijavljenu adresu, isporučujući korpu u kojoj je bio defibrilator. U skoro svim slučajevima (91 odsto), ovaj spasonosni uređaj je spušten na 15 metara od vrata zgrade ili pacijenta.

Međutim, bespilotne letelice koje je koristio operater Everdrone nisu mogle da se koriste ili rasporede po vetrovitom, kišnom ili snežnom vremenu i ponekad su bile ometane zbog ograničenja letenja.

Dronovi su korišćeni u 72 od 211 slučajeva za koje se sumnjalo na srčani zastoj tokom perioda istraživanja. Od toga je defibrilator bezbedno dostavljen u 58 slučajeva (u preostalih 14 dronove je opozvao dispečerski centar).

Od ovih 58 slučajeva, dron je nadmašio kola hitne pomoći 37 puta (67 odsto), sa srednjim vremenom od 3 minuta i 14 sekundi.

Štaviše, u 25 odsto slučajeva, dron je bio skoro osam minuta ispred vozila hitne pomoći, kaže Kleson, koji opisuje vreme odziva kao ključni faktor.

Od 37 slučajeva, 18 je bilo pravih vanbolničkih srčanih zastoja, a slučajni prolaznici su priključili defibrilatore na šest od tih pacijenata, od kojih je jedan preživeo preko 30 dana, prema rezultatima nedavno objavljenim u The Lancet Digital Health.

Sledeći koraci

Sada, Andreas Kleson kopa dublje u statističke podatke istraživanja i osluškuje alarme kako bi otkrio zašto posmatrači nisu češće koristili defibrilator.

"Verujem da se šest od 18 slučajeva može smatrati dobrim jer možda postoje ljudi koji ne razumeju kako to da rade ili jednostavno ne mogu to da urade", objašnjava on.

Kada je defibrilator uključen, automatizovani glas upućuje slučajnog posmatrača i dispečera šta da rade. Kada je defibrilator na odgovarajući način pričvršćen za pacijenta, on koristi EKG elektrokardiogram da analizira električne signale srca i otkrije sve probleme sa srcem.

"Nekad se desi da je srce možda prestalo da kuca, bez aktivnosti. Tada nema smisla koristiti defibrilator. Umesto toga, uređaj može da savetuje posmatrače o tome kako da izvrše kompresije grudnog koša", kaže Kleson, naglašavajući da je studija zapravo studija izvodljivosti.

"Sada znamo da imamo transportni sistem koji funkcioniše. Može se koristiti i u druge medicinske svrhe, za isporuku auto-injektora adrenalina u slučaju alergijske reakcije, nalokson spreja u slučaju predoziranja drogom ili traumatskog zavoja u slučaju pada ili saobraćajne nesreće”, dodao je on.

Bespilotne letelice još uvek koriste defibrilatore u pet oblasti, a istraživači i region Vastra Getaland vide mnogo potencijala u ovakvom modelu.

Jedna od mogućnosti je povezivanje sistema dronova sa mrežom "Sms-livraddare” (mobilni SMS spasioci), gde volonteri obučeni za spasavanje osoba sa problemima koji se odnose na bolesti srca i pluća – mogu biti upozoreni kada neko pozove 112 i pozivni centar posumnja na srčani zastoj.

Prema podacima mreže, oko 350.000 ljudi u Evropi svake godine doživi zastoj srca u vanbolničkim uslovima, a samo oko 10 odsto njih preživi.

Jedinstven sistem

Magnus Kristijanson, regionalni projektni menadžer, rekao je za Euractiv da je, prema njegovim saznanjima, sistem dronova jedinstven u Evropi.

"U regionu sada razmatramo različite pristupe o tome kako koristiti dronove u prebolničkoj nezi", kaže on.

Još jedno testiranje bespilotnih letelica sada sprovode region i Norveška, finansiran iz programa Evropske unije.

"Dronovi sa kamerama lete do saobraćajnih nesreća ili drugih nesreća gde je potrebno da hitni centar snima i prati situaciju", kaže Kristijanson za Euraktiv.

Operater Everdrone planira da investira u sledeću generaciju dronova, koji mogu da lete po kišnom vremenu i na većim udaljenostima.

"Mi ovo vidimo kao tehnički element koji možemo koristiti u mnogim budućim scenarijima. Ne samo da isporučimo defibrilatore već i da jednako brine za sve, čak i za one koji žive na ostrvima u blizini naših obala", kaže Magnus Kristijanson.

(JA/EURACTIV.rs)