Kada bi svi automobili bili roboti, možda nam ne bi ni trebao semafor. Samovozeća vozila bi kroz jedan sistem koordinisala kretanje. Ali šta bi se desilo ukoliko bi se tu našao čovek?
Ali Hadžbabaj, građevinski inženjer na Univerzitetu Severne Karoline, zamislio je potpunu harmoniju između ljudi i mašina u saobraćaju, uz pomoć bele boje na semaforu, koja je namenjena automobilima bez vozača. Njegova ideja je da roboti nisu problem i da su im samo potrebni pametniji putevi. Postojeće ulice su dizajnirane za ljude vozače, a Hadžbabaj želi da ponovo poveže saobraćajnu infrastrukturu kako bi kontrolisao protok ljudi i robota. „Krajnji cilj", kaže on, „jeste uvođenje povezane tehnologije samovozećih automobila u sisteme za kontrolu saobraćaja, kako bi raskrsnice bile bezbednije i ekološki prihvatljivije".
Mnogi semafori su već kompjuterski kontrolisani. Ali u Hadžbabajevoj futurističkoj viziji, automobili - posebno oni koji se sami voze - bežično bi komunicirali sa tim računarima, jedni sa drugima, a možda čak i sa mobilnim telefonima ljudi. To je poznato kao „Vehicle-to-Everything" ili V2X tehnologija, što predstavlja ključ Hadžbabajevog plana. Belo svetlo na semaforu koje je zamislio ovaj inženjer prednost bi dalo robotima, koji bi time ažurirali jedni druge na svojim putanjama i menjali kurs po potrebi da bi izbegli sudare. Ljudi bi ih sledili, poštujući prvenstvo belog svetla na semaforu koji govori svima kada i gde da se kreću. A ako stvari ne budu išle po planu, bilo zbog ljudi ili robota, sve se jednostavno vraća na crveno/zeleno svetlo, piše Business Insider.
U simulacijama, prednosti belog svetla se pojavljuju kada su samo 10% automobila na putu roboti. (Hadžbabaj i njegov tim ne stvaraju samo digitalne modele - oni takođe imaju 15 automobila dugačkih oko jedan metar i opremljenih kamerama i laserima za određivanje dometa.) „U našim testovima, primećujemo smanjenje vremena putovanja za oko 3%", kaže Hadžbabaj. Kako sve više samovozećih automobila bude ulazilo na tržište, Hadžbabajevi proračuni pokazuju da će brzina prolaska kroz raskrsnice rasti, a potrošnja goriva će opadati.
Crveno/zeleno svetlo
Ali nije baš tako jednostavno. Razrađeni regulatorni sistem proizvod je društvenih prioriteta i politika. Zelena svetla i saobraćajna infrastruktura podjednako predstavljaju politiku i kulturu, kao što predstavljaju dizajnersko i tehnološko rešenje.
Hadžbabaju zapravo nije presudno da baš bela bude dodata na semaforu, ali "ako je nekome teško da razlikuje boje, ne želimo da stavimo boju koja je problematična", kaže inženjer.
A otkud baš crvena ("stani") i zelena ("kreni") na semaforu? Kako je pisao istoričar Klej Mekšejn, rani inženjeri semafora su izabrali crvenu i zelenu jer su bile korišćene za signaliziranje u železničkom saobraćaju, a železnice su tu ideju dobile od brodova. Svetionici su koristili crvenu boju kako bi pomorci mogli jasnije da ugledaju svetionike, a zelena je bila boja koju je britanski admiralitet odredio za bočnu stranu brodova 1850-ih.
Ono što je na kraju oblikovalo sva nova saobraćajna pravila, kao i svako pitanje javne politike, bile su moć i privilegije. „Način na koji su naši putevi izgrađeni - stvari koje su promenile grad iz 1890-ih u grad kakav imamo danas - mnogo toga je proizašlo iz sukoba između prava i odgovornosti različitih učesnika u saobraćaju", kaže Kameron Roberts, istraživač održivosti i transporta na Univerzitetu Viskonsin. Ljudi koji su mogli da priušte automobile bili su bogati i moćni i dobili su ono što su želeli: brzinu i „slobodu". Ljudi grade puteve, nova tehnologija ih popunjava, a onda graditelji puteva moraju da smisle kako da reaguju. Tako smo završili sa redizajniranjem gradova koji su favorizovali automobile i širenje predgrađa. Pešaci nikada nisu imali šanse u tom smislu.
Isto će važiti i za predloge poput belih semafora za samovozeće automobile. „Ako govorimo o ovoj novoj vrsti infrastrukture, četvrtoj fazi svetlosti, mogli biste reći da ona rešava problem", kaže Roberts. „Ali pravo pitanje je: za koga rešava problem?" Ako samovozeći automobili ikada prevaziđu zajedničke usluge poput taksija i dostave, prva vozila će biti u vlasništvu bogatih ljudi. Da li treba da dobiju privilegovanu traku ili poseban semafor koji je posvećen njihovoj udobnosti?
„Postojaće određena društvena grupa koja koristi ove stvari, i one će biti kao najraniji vozači - moćni i dobro povezani", kaže Roberts. „Ne verujem da će ovako nešto biti sprovedeno na način koji vodi računa o potrebama pešaka, biciklista i korisnika javnog prevoza."
Svet sutrašnjice
U ovom trenutku, gradovi nisu u opasnosti da budu preplavljeni automobilima koji se sami voze. Čini se da je tehnologija zastala. Izveštaji investitora i dalje navode beznačajne brojke za eventualno tržište samovozećih vozila, a kompanija za robotske automobile Waymo koju je napravio Gugl, nekada procenjena na oko 200 milijardi dolara, sada vredi oko 30 milijardi dolara. „Voleo bih da imam auto koji se samostalno vozi, čak i za duplu cenu mog automobila", kaže Greg Šil, profesor prava na Univerzitetu u Ajovi koji je specijalizovan za transport. „Ali jednostavno nema te tehnologije. Ove stvari ne postoje, a ne možete čak ni ubediti investitore da će uskoro postojati."
Kao misaoni eksperiment, ideja raskrsnice sa belim svetlom takođe nas primorava da preispitamo automobilsku infrastrukturu koju uzimamo zdravo za gotovo. Naš režim saobraćaja je stari, prvobitno dizajniran za konje i kočije, a ne za samovozeća vozila. Poslednjih godina, gradovi su počeli da menjaju svoju infrastrukturu, uređujući ulice i menjajući pravila da bi se dala prednost biciklima, pešacima i javnom prevozu u odnosu na vozila koja otpuštaju gas, utiču na klimu i prave gužve. Da li zaista želimo da preokrenemo sav taj napredak i preoblikujemo naše okruženje za robote?
Hadžbabaj zna da je njegov predlog, koji zvuči naučno-fantastično, predmet rasprave, a njegov tim tek treba da objavi svoje nalaze o tome šta se dešava kada uvedu pešake u svoje simulacije.
„Mi smo inženjeri", kaže on. „Sve što možemo da uradimo je da edukujemo i da dopremo do što većeg broja ljudi, da pokažemo kakve promene mogu da očekuju. Nije stvar samo u tome koliko dobro funkcioniše nova tehnologija. Beli semafori signaliziraju više od toga da li da stanemo ili da krenemo - oni takođe signaliziraju naše vrednosti i osvetljavaju vrstu sveta koji želimo da izgradimo."
(EURACTIV.rs)