Izlazak Tvitera iz Evrope moglo bi biti samo pitanje vremena ako novo rukovodstvo platforme ne promeni svoj trenutni kurs i ne posveti se poštovanju propisa.
Tviter se čak ne nalazi ni u prvih deset društvenih medija na svetu po broju aktivnih korisnika. Ipak, društvena mreža u pogledu globalnog uticaja, pruža privilegovano okruženje za političare, poznate ličnosti, novinare i javne ličnosti.
To bi mogao biti jedan od glavnih razloga zašto je Elon Musk preuzeo kompaniju prošlog oktobra, imenovavši sebe za „šefa Tvita“. Način na koji se Tviter vodi dramatično se promenio pod Muskom, pretvarajući platformu od lidera u industriji u crnu ovcu.
U februaru, potpredsednica Evopske Komisije Vera Jourova izdala je moralni „žuti karton“ zbog Tviterovog nedostatka naporada se pridržava Kodeksa prakse o dezinformacijama. Međutim, pretnja crvenim kartonom funkcioniše samo ako igrač želi da ostane na terenu.
Tviter na raskrsnici
Prema izvoru uključenom u Kodeks prakse, povlačenje Tvitera iz Evrope ne bi bilo iznenađujuće jer njegovo angažovanje u Kodeksu stalno bledi, a njegov kapacitet da ispuni obaveze više nije zagarantovan.
Dok je Kodeks dobrovoljan sporazum, on će postati obavezujući prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), potpuno novom pravilniku EU o moderiranju sadržaja. Ovaj značajni zakon uvešće strog režim za veoma velike onlajn platforme, one sa više od 45 miliona korisnika u EU, do ove jeseni.
Nepoštovanje zakona EU može dovesti do velikih kazni, do 6% globalnog godišnjeg prometa kompanije, ili čak do potpune zabrane u slučaju ponovljenih prekršaja.
Musk i drugi visoki službenici kompanije zadržali su umirujući ton sa zvaničnicima EU, a Tviter nije osporio to da je to velika onlajn platforma. Ipak, kompanija se kreće u suprotnom smeru, ukidajući postojeće karakteristike transparentnosti i bezbednosti.
„Pre ili kasnije, Tviter će morati da odluči da li će se pridržavati DSA“, rekao je zvaničnik EU za EURACTIV.
Taj odlučujući trenutak mogao bi doći kasnije u toku godine kada će veoma velike onlajn platforme morati da objave svoju prvu procenu rizika koju će proveriti spoljni revizori.
„Tviter nema kapacitet da počne da preduzima potrebne procene rizika, ako ništa ne proizvode“, rekla je za EURACTIV Rebeka Trombl, direktorka Instituta za podatke, demokratiju i politiku Univerziteta Džordž Vašington.
„Resursi nisu tu da bi se povinovali“, potvrdio je bivši radnik Tvitera pod uslovom da ostane anoniman. Za drugog bivšeg zaposlenog, usklađenost sa propisima nije prioritet novog menadžmenta, koji je fokusiran na to da kompaniju učini profitabilnijom.
Osnovno pitanje je da li usklađenost može biti vredno truda. Zaista, Evropa nikada nije bila ključno tržište za Tviter, koji je fokusiran na Sjedinjene Države, Japan i druga azijska tržišta.
Prema trećim bivšim zaposlenim na Tviteru, samo britansko tržište vredi otprilike koliko, ako ne i više, koliko i cela EU.
Dok je društvena mreža nedavno porasla na nekim nacionalnim tržištima kao što su Nemačka, Francuska i Španija, nijedna od njih se ne nalazi u prvih deset kompanije, prema Kepiosu.
„Poštivanje DSA je način da uverite oglašivače da ste u mogućnosti da uklonite nezakonit sadržaj i da se nosite sa štetnim sadržajem“, rekao je za EURACTIV Nik Boton, viši saradnik za politiku u AVO.
A uveravanje oglašivača je nešto od čega bi Tviter mogao imati velike koristi pošto je potrošnja na oglašavanje navodno pala za 70% prošlog decembra.
Međutim, čini se da je Musk odlučan da se odmakne od modela oglašavanja u korist pretplate na Tviter Blue naloge.
Promena poslovnog modela
U kojoj meri postoji apetit za takve pretplate, posebno na manjim evropskim tržištima, ostaje da se vidi. Prethodni primeri stvaranja „iTunes-a za novinarstvo“ nisu uspeli uprkos podršci vrhunskih izdavača.
Tviter Blue takođe postavlja nekoliko problema u pogledu usklađenosti sa propisima. Za Fernanda Hortala Forondu, savetnika za digitalnu politiku u Evropskom partnerstvu za demokratiju, omogućavanje korisnicima da plate kako bi povećali doseg svojih tvitova bi ih kvalifikovalo kao reklama prema DSA.
Na pitanje EURACTIV-a, Evropska komisija nije pojasnila da li Tviter Blue smatra oblikom reklame. Međutim, ako je to slučaj, tvitovi sa Tviter Blue naloga bi morali da budu označeni kao oglasi i predstavljeni u javnom repozitorijumu oglašavanja, obaveze koje bi predstavljale značajan teret za kompaniju.
EURACTIV razume da postoje i advokati u Sjedinjenim Državama koji se pitaju da li Tviter Blue krši smernice za oglašavanje Federalne trgovinske komisije.
Tviter Blue predstavlja regulatorni izazov i u vezi sa širenjem štetnog sadržaja. Trenutno je nejasno šta će se dogoditi ako se ovi plaćeni nalozi koriste za širenje dezinformacija ili govora mržnje.
Ali Tviterova regulatorna noćna mora se tu ne završava. Iznova i iznova Musk je jasno stavio do znanja da se kompanija kreće ka Communiti Notes-u. U ovom samoregulisanom sistemu moderiranja sadržaja, nekvalifikovani korisnici bi bili zaduženi za dvostruku proveru uredničkog i drugih vrsta sadržaja.
Još jedan znak da bi Tviter i evropska pravila mogli biti u suprotnosti jeste da je Musk uklonio besplatni API platforme koji je omogućio istraživačima da analiziraju njene prakse moderiranja sadržaja, sa ciljem da ga pretvore u plaćenu uslugu.
DSA nalaže da API treba da bude dostupan istraživačima, ali ne precizira da bi morao biti besplatan. Međutim, naplaćivanje previsoke naknade bilo bi u suprotnosti sa duhom odredbe.
Kulturni ratovi i briselski efekat
Kapacitet Evrope da nametne norme globalnim kompanijama proizilazi iz njenog statusa jednog od najvećih svetskih tržišta. Međutim, razmatranja troškova i koristi u pogledu usklađenosti sa propisima su sve češća među tehnološkim kompanijama.
Krajem marta, FT je otkrio da Meta razmatra zatvaranje političkog oglašavanja u Evropi, relativno malom tržištu u poređenju sa Sjedinjenim Državama, kako bi izbegao gnjavažu oko poštovanja predstojećih pravila EU o onlajn kampanjama.
Međutim, EU sve više dobija rang globalnog postavljača standarda u digitalnoj politici. Zakonodavstvo slično DSA trenutno se raspravlja u Brazilu, Kanadi i Švajcarskoj, odajući počast takozvanom „briselskom efektu“.
Kao takva, velika tehnološka kompanija koja bi se povukla sa evropskog tržišta mogla bi postati opasan presedan. Međutim, dok je Tviterova izloženost Evropi bila relativno mala, isto ne važi za druge tehnološke kompanije koje vide jedno od svojih najprofitabilnijih tržišta na Starom kontinentu.
Štaviše, prema drugom zvaničniku EU, Maskovo ponašanje bi takođe doprinelo smanjenju važnosti eventualnog povlačenja Tvitera kao presedana.
„Ako se Tviter povlači, to samo po sebi znači da DSA ima zube“, dodao je Trombl sa Univerziteta Džordž Vašington.
Međutim, ekonomski razlozi možda nisu jedini koji su u igri unutar Tvitera.
„Mask nikada nije kupio Tviter iz poslovne perspektive. Sve je u tome da imate instrument u kulturnom ratu u Sjedinjenim Državama. To je jedino do čega mu je stalo“, rekao je za EURACTIV drugi izvor uključen u Kodeks prakse, tražeći anonimnost.
Za ovaj drugi izvor, javno sukobljavanje sa „probuđenom“ Evropom po pitanjima kao što je sloboda govora moglo bi biti od ključnog značaja za Maska da unapredi svoju političku agendu.
(EURACTIV.rs)