Kada je Velika Britanija napustila EU 2020. godine, London je želeo da nastavi da učestvuje u EU programu Kopernikus, koji prati ekološku evoluciju planete putem satelita iz svemira. Međutim, do toga još nije došlo
Neuspeh Brisela i Londona da se dogovore o aranžmanima nakon Bregzita ugrožava evropski svemirski program, a prva moguća žrtva je praćenje Zelenog dogovora Evropske unije, ukoliko se ne pronađe rešenje do sredine 2024. godine, saznaje EURACTIV.
Kada je Velika Britanija napustila EU 2020. godine, London je želeo da nastavi da učestvuje u EU programu Kopernikus, koji posmatra i prati ekološku evoluciju planete putem satelita iz svemira.
Međutim, sve dok nije pronađeno rešenje za implementaciju Severnoirskog protokola, obe strane nisu mogle da se pozabave aranžmanima za Horizont Evropa - i, uz to, učešćem UK u Kopernikusu.
Shodno tome, Ujedinjeno Kraljevstvo nikada nije platilo svojih 721 milion evra doprinosa svemirskom programu u okviru ciklusa 2021-2027, istakla je Evropska svemirska agencija (ESA) u internoj belešci, u koju uvid imao EURACTIV.
Nakon potpisivanja Vindzorskog sporazuma u martu i rešavanja pitanja Severne Irske, „i UK i EU su bile jasne da smo otvoreni za nastavak razgovora o pridruživanju UK programima EU", rekao je portparol britanske vlade za EURACTIV.
„Međutim, diskusije o daljem putu će morati da odražavaju stvarnost koju smo propustili tokom dve godine učešća u programima", dodali su oni.
Još uvek treba da se utvrdi kakav bi popust Velika Britanija mogla da traži da nadoknadi svoju nemogućnost da učestvuje u svemirskom programu u poslednje dve godine.
Kopernikus u opasnosti
U međuvremenu, novac koji nedostaje za finansiranje ima „veliki uticaj na svemirsku komponentu Kopernikusa", upozorila je ESA.
Konkretno, finansijski problem Kopernikusa „značajno ugrožava poboljšani kontinuitet [Kopernikus] programa i njegovu sposobnost da u potpunosti i blagovremeno podrži Zeleni dogovor EU".
Buduća generacija satelita Kopernikus, koja će doprineti cilju EU da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine putem takozvanih Sentinel Expansion misija, prva bi bila pogođena kašnjenjem u nedostatku finansijskog doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva.
Misije uključuju šest satelita, među kojima je i Kopernikusov antropogeni nadzor ugljen-dioksida (CO2M), koji treba da omogući EU merenje emisije CO2 nastale ljudskim aktivnostima na svim nivoima.
Druge misije Kopernikusa koje su već u orbiti i koje se već koriste su takođe u opasnosti, navodi se u dokumentu ESA.
Za trenutne misije Sentinela, kašnjenje budžeta do 2028. bi „smanjilo fleksibilnost i kapacitet operacije da na zadovoljavajući način odgovori na potrebe programa i očekivanja korisnika", između ostalog.
U upravljanju katastrofama, to bi „značajno smanjilo kapacitet, naročito kada su u pitanju odgovori na hitne potrebe u vezi sa upravljanjem katastrofama", navodeći potencijalne probleme sa „optičkim i radarskim podacima veoma visoke rezolucije".
Rok do sredine 2024. godine
Da bi program nastavio da se razvija, nedostajući doprinos bi morao „da bude dostupan u kasnijoj fazi, ali najkasnije do juna 2024. godine", dodaje se u belešci ESA.
Ako bi se finansiranje desilo tek u sledećoj fazi EU budžeta (2028-2034), to bi „stvorilo godine prekida u razvoju satelita i stoga značajno odložilo njihovu dostupnost za podršku relevantnim potrebama politike EU", kaže se u belešci.
Ovo bi takođe „značajno povećalo cenu programa", dodaje se.
Kao rešenje da se izbegne rizikovanje čitave satelitske konstelacije, ESA savetuje da „budući da je jaz potrebno da se nadoknadi pre sredine 2024. godine, poslednja prilika za finansiranje je identifikovana u srednjoročnom pregledu višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO)".
Evropska komisija je nagovestila da će predložiti reviziju trenutnog višegodišnjeg budžetskog ciklusa EU pre leta, ali bi pregovori između država članica o doprinosima mogli da potraju nekoliko meseci.
Države članice koje pristaju na reviziju VFO-a nisu „sigurne", rekao je za EURACTIV evropski poslanik Kristof Grudler (Francuska), zadužen za svemirski program Evropskog parlamenta.
Prema njegovom mišljenju, „UK mora da plati ceo svoj doprinos jer će na kraju imati koristi od usluga satelita, kako želi".
„Do sada program nije trpeo; budžet je usmeren na prvih nekoliko godina", rekao je on i dodao da bi na taj način doprinos UK jednostavno popunio rupu u poslednjih nekoliko godina do 2028.
Prema izvestiocu, ako to ne uspe, druga opcija bi bila korišćenje budžeta EU ili sopstvenih sredstava ESA.
U međuvremenu, Velika Britanija je tražila alternativne programe koji bi mogli biti pokrenuti brzo ako je potrebno. Takođe je stalno podsećala EU da su njeni istraživači i preduzeća bili potpuno isključeni iz programa u poslednje dve godine.
„U skladu sa okvirom Vindzora, u toku su rasprave o mogućem povezivanju Velike Britanije sa Kopernikusom. Ova diskusija će se nastaviti u kontekstu mogućeg učešća Velike Britanije u određenim programima EU, kao što je Kopernikus", rekao je zvaničnik Evropske komisije za EURACTIV.
(EURACTIV.rs)