Čak četvrtina poslova u SAD-u i Evropi mogla bi da bude zamenjena veštačkom inteligencijom, ali ona može značiti i nova radna mesta i mnogo veću produktivnost
Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence - AI) bi mogla da zameni 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke Goldman Sachs.
Ona bi mogla da zameni četvrtinu poslova u SAD-u i Evropi, ali može značiti i nova radna mesta i mnogo veću produktivnost.
To bi na kraju moglo povećati ukupnu godišnju vrednost robe i usluga proizvedenih na globalnom nivou za 7%.
Generativna "AI", sposobna da napravi sadržaj koji se ne razlikuje od onog koji bi ljudi mogli da kreiraju, predstavlja „veliki napredak", navodi se u izveštaju.
Izgledi za zapošljavanje
Vlada želi da promoviše ulaganja u veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, za koju kaže da će „na kraju podstaći produktivnost u celoj ekonomiji", i pokušala je da uveri javnost u njen uticaj.
„Želimo da budemo sigurni da veštačka inteligencija dopunjuje način na koji radimo u Velikoj Britaniji, a ne da ga ometa -- poboljšavajući naše poslove, umesto da ih oduzima", rekla je državna sekretarka za nauku, inovacije i tehnologiju Mišel Donelan.
U izveštaju se navodi da će uticaj veštačke inteligencije varirati u različitim sektorima - 46% zadataka u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, dok bi u građevinarstvu to bilo samo 6%, kao i 4% poslova održavanja.
Takođe, neki umetnici zabrinuti su da bi "AI" generatori slika mogli da naškode njihovim izgledima za zapošljavanje.
Manje plate
„Jedina stvar u koju sam siguran je da ne postoji način da znamo koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom", rekao je Karl Benedikt Frej, direktor poslova budućnosti škole Oksford Martin na Univerzitetu Oksford i dodao:
„Ono što ChatGPT radi, na primer, je da omogućava ljudima sa prosečnim veštinama pisanja da pišu eseje i članke. Novinari će se, stoga, suočiti sa većom konkurencijom, što bi smanjilo plate, osim ako ne vidimo veoma značajan porast potražnje za takvim poslom.
Razmislite o uvođenju GPS tehnologije i platformi kao što je Uber. Odjednom je znanje svih ulica u Londonu imalo mnogo manju vrednost - i tako su, kao odgovor na to, sadašnji vozači doživeli velika smanjenja plata, od oko 10% prema našem istraživanju. Rezultat su bile manje plate, a ne manje vozača. Tokom narednih nekoliko godina, generativna "AI" će verovatno imati slične efekte na veći broj kreativnih zadataka."
Velika zadrška
Prema istraživanju koje se navodi u izveštaju, 60% radnika obavlja poslove koji nisu postojali 1940. godine.
Ali druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile radna mesta.
A ako je generativna veštačka inteligencija poput prethodnog napretka informacione tehnologije, zaključuje se u izveštaju, to bi moglo da smanji zaposlenost u bliskoj budućnosti.
Međutim, dugoročni uticaj veštačke inteligencije bio je veoma neizvestan, rekao je izvršni direktor istraživačkog centra Resolution Foundation Torsten Bell za BBC News, „tako da bi sva čvrsta predviđanja trebalo uzeti sa veoma velikom zadrškom".
„Ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je firme integrisati u način na koji rade", rekao je on.
„To ne znači da veštačka inteligencija neće poremetiti način na koji radimo - ali trebalo bi da se fokusiramo i na potencijalne dobitke životnog standarda od produktivnijeg rada i jeftinijih usluga, kao i na rizik od zaostajanja ako se druge firme i privrede bolje prilagode tehnološkim promenama".
(EURACTIV.rs)