Evropska komisija je 2020. godine predstavila zakonodavni paket koji ima za cilj da se nosi sa novim izazovima za unutrašnje tržište koji proističu iz razvoja digitalnih tržišta i navodnih zloupotreba i nekonkurentnih praksi u njima
Platforma Tiktok kineske kompanije Bajtdens i Meta, vlasnik Fejsbuka, žele da pravno ospore novi evropski Zakon o digitalnim tržištima (DMA) koji bi trebalo da stupi na snagu do marta 2024. godine.
Titok je na svom blogu danas saopštio da se protivi tome što ga novi zakon definiše kao "čuvara kapije" ("gatekeeper"), a Meta je juče rekla da ne ne slaže da se pomenuti termin posebno koristi za njene usluge Marketplejs i Mesindžer, prenosi AP.
Prema definiciji, "čuvari kapije" u svetu društvenih medija imaju prilike ili znanja koja čuvaju samo za sebe i isključuju one sa manjim mogućnostima iz svog prostora.
Tiktok smatra da EU ovom definicijom ustvari štiti prave "čuvare kapije" od novije konkurencije i dodaje da je upravo Titok "verovatno najveći izazov" za svoje veće rivale u sferi društvenih medija.
Kompanija Meta nema problem sa tim što je EU smatra za "čuvara kapije", ali smatra da je Evropska komisija pogrešila kada je tim terminom posebno označila usluge Marketplejs i Mesindžer i traži "pojašnjenje zakona".
Evropska komisija je 2020. godine predstavila zakonodavni paket koji ima za cilj da se nosi sa novim izazovima za unutrašnje tržište koji proističu iz razvoja digitalnih tržišta i navodnih zloupotreba i nekonkurentnih praksi u njima.
Tada je postignut dogovor o Aktu o digitalnim tržištima zajedno s Aktom o digitalnim uslugama. Reč je o dve važne uredbe kojima EU želi da nametne stroža pravila i veću odgovornost digitalnim platformama za koje tvrdi da su postale privatni regulatori. Zakon je stupio na snagu 25. avgusta i dao je Evropskoj komisiji izvršna ovlašćenja nad 19 određenih velikih onlajn platformi (VLOP) i velikih onlajn pretraživača (VOSE).
Cilj ovog rada nije da se proceni sadržaj samog zakona, već da se oceni njegov položaj u kontekstu drugih tržišno orijentisanih propisa, pravila o nelojalnoj trgovinskoj praksi, pravila konkurencije kao i podobnosti pravnog osnova i poštovanje mera zaštite vladavine prava.
Visoki zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, u avgustu je za EURACTIV rekao da "platforme ponekad nisu svesne rizika sa kojima se suočavaju njihovi korisnici", zbog čega je DSA "učinio obaveznim platformama da sprovode procenu rizika".
Ipak, ova nova obaveza, povezana sa zahtevima revizije algoritama i drugim zakonskim regulatornim zadacima, stvara niz izazova u primeni sa kojima se mora suočiti nova direkcija EU.
Komisija treba da potpiše sporazume o saradnji pre roka 24. februara 2024. sa nacionalnim regulatornim organima, agencijama EU i centrima za nadležnost. U cilju stvaranja funkcionalnog regulatornog ekosistema na nivou EU i na nacionalnom nivou, zvaničnik EU je rekao da je Komisija u pregovorima sa vlastima zaduženim za digitalnu regulaciju u najvećim zemljama EU kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Poljska, ali i Irska i Holandija.
Ove nacionalne digitalne regulatorne agencije treba da stvore "Evropski odbor za digitalne usluge", koji će imati ulogu u koordinaciji, definisanju smernica i doprinosu izvršenju DSA širom Evropske unije.
Postoje veliki izazovi
Portparol Komisije je rekao u ranijoj izjavi za EURACTIV da bi nova direkcija trebalo da ima 123 ljudi koji rade puno radno vreme do 2024. Tim će uključivati pravne stručnjake, naučnike za podatke i službenike za politiku, rekao je portparol.
Međutim, stručnjaci su ranije rekli da bi se Komisija, kao i ostatak digitalnog ekosistema, mogla suočiti s nedostatkom vještina jer većina zakonskih obaveza DSA zahtijeva vrlo specifične skupove vještina koje možda još ne postoje.
Upitan o mogućem nedostatku veština, prvi zvaničnik EU je rekao da "veruje da tamo ima dovoljno stručnjaka" i da gledajući nazad na Opštu uredbu o zaštiti podataka, zakon EU o privatnosti podataka koji je stupio na snagu 2018. godine, nema potrebe da se zabrinuti.
Iako je izjavio da je stvoreno dovoljno poslovnih prilika otkako je DSA izglasan 2022. godine, on je priznao da "ovo ostaje oblast opreza na strani Komisije.
(EURACTIV.rs)