Veštačka inteligencija (AI) u budućnosti može da pomogne čoveku da zaustavi klimatske promene, ali njen rad istovremeno troši veliku količinu energije, upozoravaju stručnjaci.
"Alati veštačke inteligencije troše mnogo struje, a trend samo raste", rekao je za dpa direktor potsdamskog Instituta Hasso-Plattner, Ralf Herbrih. Herbih vodi i istraživačko odeljenje sa fokusom na AI i održivost.
Intenzivan razvoj AI u poslednje vreme privlači ogromnu pažnju. Osim četbota za obradu teksta ChatGPT, tu su i autonomni automobili, sistemi pametnog grejanja, dijagnostika u medicini i administracija u privredi.
Međutim, jedan naučni tim iz Amsterdama je ustanovio da sve to zahteva struje koliko troše pojedine države i naučnici su već počeli da rade na pobošljanju ekološkog otiska veštačke inteligencije.
"Centri za obradu podataka trenutno imaju udeo od 4-5 odsto svetske potrošnje energije", rekao je Herbrih. Sa uobičajenim hardverom, na primer kompjuterima i telefonima, to skače na čak osam odsto.
"Procenjuje se da će udeo u potrošnji u narednim godinama porasti na 30 odsto", dodao je Harbrih.
Samo trening AI modela, na primer, zahteva celodnevni rad stotina grafičkih kartica, a svaka troši oko 1.000 vati. Proces traje najmanje nekoliko nedelja. Za ilustraciju, "jedna kartica troši struje koliko i kuhinjska rerna," navodi nemački naučnik.
Koliko i Irska
Istraživači, nastavio je Herbrih, sada traže način da redukuju računske zahteve AI i tako obore potrošnju energije bez velikog uticaja na tačnost predviđanja.
Na istom poslu su i tehnološke kompanije, ali ozbiljnijeg pomaka teško da će biti za manje od nekoliko godina.
Holdanski naučnik Aleks de Vris je nedavno u stručnom časopisu "Joules" objavio da AI ne troši mnogo energije samo dok uči, nego i kasnije, kada obavlja posao.
On je za primer uzeo ChatGPT, koji vuče struju svaki put kada generiše tekst. "Bot za rad može da potroši 564 megavat-časova struje dnevno", naveo je naučnik.
Prema njegovoj proceni, Google sada obrađuje do devet milijardi pretraga dnevno. Ako svaka pretraga aktivira AI, trošiće oko 29,2 teravat-časova struje godišnje – otprilike koliko i Irska.
To je, međutim, ekstremni scenario koji nije izgledan u skorijoj budućnosti. Put dotle preprečuju troškovi servera i "uska grla", piše dpa.
Inače, Nemačka je, prema podacima Savezne agencije za mrežne sisteme, prošle godine potrošila oko 484 teravat-časova struje.
(EURACTIV.rs)