Farmeri u Holandiji koriste najmodernija inovativna rešenja i hrabro eksperimentišu sa novim idejama

Jedna od njih je raznovrsnost useva, sa osam različitih useva koji se ovde poseju u bilo kom trenutku, uključujući pšenicu, luk, krompir i pasulj.

"Znamo da raznovrsnost useva funkcioniše. Koristimo pokrovne useve kako bi pomogli u poboljšanju zemljišta i biodiverziteta. To je efikasnije korišćenje vode, ima manji rizik od bolesti štetočina, ima veći biodiverzitet, bolje je za zemljište i daje veće prinose", rekao je menadžer projekta Vijnand Sukel.

Očekuje se da će svetska populacija dostići skoro 10 milijardi ljudi 2050. godine, prema UN zbog čega razvijaju održive poljoprivredne sisteme kako bi osigurali da ima dovoljno hrane za rastuću globalnu populaciju, a istovremeno rade na smanjenju emisije ugljenika.

Univerzitet je pokrenuo Farmu budućnosti pre četiri godine nakon što je video pad biodiverziteta usled klimatskih promena. Pitali su se tada da li je moguće dizajnirati farmski sistem visoke proizvodnje hrane sa nultom upotrebom energije iz fosilnih goriva, bez štete od pesticida i koji je bio otporan na jake padavine ili veoma duge sušne periode.

Sukel i njegov tim su fokusirani na održivu proizvodnju i nastoje da regenerišu zemljište i obnove biodiverzitet. Trenutno širom sveta postoji velika i jednoobrazna poljoprivredna proizvodnja koja je veoma intenzivna i ubija tlo. Jedno od njihovih rešenja za borbu protiv suše bilo je stvaranje sistema za odvodnjavanje koji sakuplja višak vode i pumpa je pod zemlju.

"Zimi imamo previše vode. Sada sva voda kaplje u zemlju i hvata se u drenažni sistem. Imamo veliki vodeni mehur ispod zemlje", objasnili su.

Na Farmi budućnosti postoje višegodišnje cvetne trake koje osiguravaju hranu i sklonište za insekte. Ako se sade ili kasnije beru u isto vreme, to je ekološka smrt, kažu i objašnjavaju da  ne mogu da prežive.

Farma budućnosti, koja svoja istraživanja i saznanja prikazuje kompanijama i organizacijama širom sveta, uložila je u tehnologiju kako bi pomogla da njena proizvodnja bude jača i održivija. Ovo uključuje tehnologiju koja prepoznaje korov.

"Umesto da sve prska istim dozama, mašina prepoznaje korov iz biljke kulture i prska malo germicida po njoj. Međutim, poljoprivrednicima može biti izazov da ulažu u tehnologiju zbog visokih troškova. Na primer, jedna od većih mašina za berbu krompira košta 500.000 evra (430.000 funti) i koristi se samo četiri nedelje godišnje - rekao je on.

Holandska vlada je takođe otkrila radikalnu akciju za rešavanje štete po životnu sredinu, ističući ambicije da prepolovi svoje emisije azota do 2030. Jedan od načina je da se podstakne smanjenje broja stoke za trećinu, što je izazvalo proteste farmera širom zemlje.

Na jugozapadu Holandije, Jakob van den Borne je farmer treće generacije koji proizvodi uglavnom krompir, ali i šećernu repu, pšenicu i ječam, kao i male useve poput pastrnjaka i slatkog krompira na 900 hektara zemlje. Osim prodaje kod kuće, izvozi i u zemlje poput Engleske, Nemačke, Belgije i Francuske.

Izvor: MONDO/Goran Sivački

Počeo je da ulaže u širi izbor useva kada je primetio da se kvalitet zemljišta pogoršava. Zagovornik precizne poljoprivrede, okrenuo se GPS tehnologiji kako bi što efikasnije izmerio, analizirao i istražio svoje useve kako bi postigao veći prinos.

Uložio je u tehnologiju skeniranja tla koja mu omogućava da mapira i dokumentuje svaki kvadratni metar tla što mu daje mogućnost da poboljša potencijal tla i predvidi koja su dobra mesta.

Takođe koristi senzore i infrastrukturu podataka.

"Potrošio sam oko milion evra na ovakvu investiciju, ali imam pravilo – nemojte ulagati u nove igračke pre nego što se isplate stare", odao je tajnu i dodao da je ključni fokus za sledeću godinu navodnjavanje promenljivom brzinom, koje obezbeđuje unapred planirane nivoe vode u kontrolisano vreme.

Borne je takođe mnogo uložio u upravljanje bolestima.

"Imamo više meteoroloških stanica koje gledaju na vremenske uslove i koje mogu izračunati kada bi usev mogao biti napadnut. Onda štitimo neposredno pre tog trenutka. To je kao kada nosite losion za sunčanje, ne stavljate ga mnogo ranije jer ćete i dalje izgoreti", objasnio je.

Kaže da ulaže u veštačku inteligenciju kako bi pomogao da se odgovori u budućnosti. Na primer, postavljajući pitanja kao što je da li postoji problem na terenu, moguće je pokušati da se reši pomoću veštačke inteligencije.

Meino Smit, koji vodi organsku farmu i napisao svoju doktorsku tezu o održivosti holandske poljoprivrede od 1950. do 2015. godine, zabrinut je da holandska poljoprivreda trenutno nije održiva.

"Tehnologija ima negativan uticaj na životnu sredinu; što više tehnologije koristite, to više stvara negativan uticaj na životnu sredinu", kaže on.

Objašnjava da su velike mašine loše za tlo i troše mnogo energije. Tehnologija nije rešenje zbog čega je potrebna smanjena upotreba energije u kombinaciji sa tehnologijom i radnom snagom.

"Gledajući unapred u budućnost, farmeri shvataju da moraju da budu prilagodljiviji zbog klimatskih promena", kaže gospodin van den Borne. 

(EURACTIV.rs)