Šef ruske svemirske agencije uputio je ponudu moskovskim partnerima u grupi BRIKS - Brazilu, Indiji, Kini i Južnoj Africi - da učestvuju u izgradnji zajedničkog modula za planiranu orbitalnu svemirsku stanicu.
Izgradnja planirane svemirske stanice usledila je nakon prošlogodišnje odluke Moskve da okonča svoje višedecenijsko partnerstvo sa NASA-om i povuče se sa stare Međunarodne svemirske stanice, jednog od poslednjih preostalih kanala saradnje između Rusije i Sjedinjenih Država.
Očekuje se da će prva faza planirane svemirske stanice, poznate kao Ruski orbitalni sistem (ROS), biti lansirana 2027. godine, a još četiri modula će biti poslata u orbitu između 2028. i 2030. godine, rekao je ruskim državnim medijima vodeći dizajner programa Vladimir Koževnikov.
Jurij Borisov, generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, ponudio je proširenje saradnje na projektu kako bi uključio partnerske zemlje BRIC-a, tokom sastanka početkom nedelje.
„Želeo bih da predložim da naši partneri u BRIKS-u razmotre mogućnost da učestvuju u ovom projektu i zajedničkim naporima stvore punopravni modul", rekao je Borisov na sastanku, preneli su državni mediji.
Šef svemirske agencije je takođe rekao da je afričkim zemljama ponudio priliku da kreiraju sopstvene module i da je Rusija „otvorena za saradnju" sa drugim zemljama.
Ruski državni mediji su ranije ove godine objavili da se očekuje da će ROS u početku uključiti dva astronauta, što znači da će svaki član posade imati više dužnosti i veće odgovornosti nego na ISS.
Ruske vlasti se nadaju da će njihova nova planirana orbitalna stanica pomoći u razvoju tehnologija za buduće svemirske letove, uključujući one na Mesec i Mars.
Rusija je, pod Sovjetskim Savezom, upravljala sa nekoliko nezavisnih svemirskih stanica, uključujući prvu na svetu, Saljut 1, koja se tragično završila 1971. smrću prva tri člana posade na njihovom povratku na Zemlju.
Niz narednih stanica Saljut pokrenuto je 1970-ih i ranih 1980-ih. Kasnije ih je zamenio Mir, koji je ostao u niskoj Zemljinoj orbiti više od 14 godina, tokom kojeg je uspešno ugostio desetine astronauta iz više zemalja, uključujući SAD.
Međunarodna svemirska stanica, koja je neprekidno zauzeta više od 22 godine, prvobitno je bila saradnja između SAD, Rusije, Japana, Kanade i Evropske svemirske agencije. NASA je prošle godine saopštila da namerava da nastavi sa radom svemirske stanice do kraja 2030. godine, nakon čega će biti deorbitirana i srušena u udaljeni deo Tihog okeana.
Kina, čiji su astronauti dugo bili isključeni sa ISS-a, prošle godine je završila sopstvenu svemirsku stanicu sa stalnom posadom, a prva tri astronauta su pristala u novembru.
Stanica je samo druga operativna orbitalna ispostava uz ISS. I iako nije tako velika kao ISS, kineska svemirska stanica je slična po dizajnu modula i može da primi do šest astronauta.
Ranije ovog meseca kineski zvaničnici su otkrili nove detalje o svojim planovima za lunarnu misiju sa ljudskom posadom, pošto Kina pokušava da postane tek druga nacija koja je postavila građane na Mesec.
U međuvremenu, Indija se nadmeće da postane tek četvrta zemlja posle SAD, Rusije i Kine koja je izvršila kontrolisano sletanje na Mesec sa uspešnim lansiranjem svoje misije Čandrajan-3 ranije ovog meseca. Očekuje se da će letelica sleteti na Mesec 23. avgusta.
(EURACTIV.rs)