Kipar je postao privilegovana ulazna tačka za izraelske kompanije za sajber bezbednost, uključujući i one koje rade u mračnom svetu softvera za nadzor.
U julu 2021. godine, interni konzorcijum istraživačkih novinara otkrio je da je izraelska kompanija NSO prodala svoj vojni špijunski softver Pegazus vladama širom sveta, uključujući i evropske, da bi nezakonito pratila političare, novinare i druge javne ličnosti.
Kao reakcija na skandal, Evropski parlament je osnovao istražni komitet koji će istražiti nezakonite zloupotrebe špijunskog softvera u Evropi. Prošlog novembra, poslanici EU posetili su Grčku i Kipar u okviru istrage.
„Prema izjavi poslanika, na Kipru ne postoji regulatorni okvir, ni za proizvođače ni za korišćenje softvera, i zato u zemlji rade špijunski softver i kompanije za nadzor", navodi se na brifingu za poslanike.
Drugim rečima, Kipar nije samo zemlja čija je vlada navodno zloupotrebila špijunski softver. Zahvaljujući ovom odsustvu regulatornog okvira, ostrvo je postalo evropska ulazna tačka za poslovanje špijunskog softvera.
Geografija takođe igra svoju ulogu. Kipar je zemlja EU koja je najbliža Izraelu, koji je dom vodećeg svetskog sektora sajber bezbednosti i špijunskih softvera.
Tehnološko ostrvo
Privlačnost Kipra za tehnološke kompanije nije ograničena samo na izraelske firme. Ostrvo je postalo međunarodno čvorište za Rusiju, Tursku, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pravni savetnik jedne kiparske firme koji je anonimno razgovarao sa EURACTIV-om rekao je da postoje minimalni uslovi za neevropske kompanije koje odluče da osnuju kancelariju na ovom ostrvu.
Kiparske vlasti potvrdile su da „regulatorni, poreski i vizni podsticaji" takođe čine ostrvo privlačnim za tehnološke kompanije.
Ali, posebno za izraelske kompanije, ostrvo pruža način da se smanje troškovi poslovanja, koji su mnogo veći u Izraelu. Uz dodatnu prednost boravka u EU, Kipar može da obezbedi ulaznu tačku za evropsko tržište.
Tehnološke kompanije sa sedištem na Kipru takođe mogu da obezbede sredstva EU i učestvuju u evropskim istraživačkim projektima.
Na primer, postoji saradnja u istraživanju i inovacijama, koju je pokrenula Kiparska fondacija za promociju istraživanja, inovacije i preduzetništvo, kao i programi razmene studenata na Univerzitetu Rajhman u Izraelu i stipendije za kiparske studente u Izraelu.
Inovacioni institut Pafos, koledž koji je osnovao Izrael, takođe je otvorio svoja vrata na ostrvu 2022. godine.
Elias Atanasopulos, grčki stručnjak za sajber bezbednost koji radi na Univerzitetu na Kipru, rekao je za EURACTIV da je preseljenje tehnoloških kompanija na Kipar trajalo najmanje sedam godina.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina i softverski inženjeri su počeli da se sele u zemlju. Atanasopulos je takođe rekao da postoje česti letovi između Izraela i Kipra koji omogućavaju ljudima da putuju na posao svake nedelje.
Andreas Aristidu, docent na Odseku za kompjuterske nauke na Univerzitetu Kipra, naglasio je da je Izrael „veoma privlačno mesto Kipranima za saradnju".
„Pravi razlog zašto su se špijunske kompanije preselile na Kipar je taj što u Izraelu postoji striktno zakonodavstvo koje zahteva da izvoz softvera za nadzor odobri izraelska vlada", rekao je za EURACTIV Tanasis Kukakis, grčki istraživački novinar koji je postao žrtva špijunskog softvera Predator.
Za Kukakisa, pod vladom bivšeg predsednika Nikosa Anastasijadesa, Kipar je obezbedio bezbedno okruženje za špijunske kompanije. Odnosno, sve dok skandal sa crnim kombijem nije naterao nekoliko kompanija da se presele u Grčku i Severnu Makedoniju. (Carinske vlasti na Kipru zaplenile su kontroverzni „špijunski crni kombi" u izraelskom vlasništvu koji je bio u centru političke oluje 2019-2020. zbog navodnog nezakonitog nadzora privatnih komunikacija.)
Trougao špijunskog softvera
Tal Dilijan, bivši komandant Jedinice 81 Izraelskih odbrambenih snaga, radio je na Kipru od 2013. do otprilike 2020. godine i postao je veliki preduzetnik u domenu visoke tehnologije. Između ostalog, Dilijan je osnovao Inteleksu, kompaniju za koju neki smatraju da bi mogla postati novi NSO.
Forbs je 2019. izvestio kako je Dilijan na Kipru reklamirao "WiSpear", „magični kombi" proizveden u Izraelu koji može da se „infiltrira" u pametne telefone u radijusu od jednog kilometra. Dok su organi za sprovođenje zakona to istraživali, otkrili su da "WiSpear" prikuplja podatke sa obližnjeg aerodroma.
Kao rezultat toga, Dilijan i Inteleksa su morali da se presele. U aprilu je Kukakisov medij "Inside Story" izvestio da je Inteleksina kompanija "Cytrox" razvila špijunski softver sličan Pegazusu - Predator - u Severnoj Makedoniji, uz znanje lokalnih vlasti. Odatle je špijunski softver izvezen u Grčku.
Dilijan i Inteleksa su odbili da komentarišu i nisu sarađivali sa anketnim odborom Evropskog parlamenta za Pegazus.
Kako je preneo EURACTIV, administracija grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa omogućila je širenje Inteleksinog špijunskog softvera Predator u zemlje kao što su Saudijska Arabija, Sudan, Madagaskar i Bangladeš davanjem izvoznih dozvola preko grčkog Ministarstva spoljnih poslova.
Dodeljivanje takvih dozvola nije bilo problematično samo zato što neke od ovih zemalja imaju lošu evidenciju o ljudskim pravima, već je bilo i u suprotnosti sa pravilima EU o tehnologijama dvostruke namene.
Evropska komisija je u februaru zatražila od grčke vlade da pruži objašnjenje za davanje takvih dozvola, a Atina i dalje mora da odgovori izvršnoj vlasti EU uprkos činjenici da je interna revizija zaključena pre više od šest meseci.
Od izbijanja skandala, šef grčkih tajnih službi, kao i Micotakisov nećak Grigoris Dimitrijadis, koji je bio generalni sekretar kabineta premijera do avgusta 2022. godine, podneli su ostavku nakon što je otkriveno da je Nikos Andrulakis, evropski poslanik i lider socijalističke partije Pasok, bio pod nadzorom grčke obaveštajne službe 2021. godine.
Micotakis je javno rekao da nije upoznat sa ovim nadzorom. Ipak, opozicija je istakla da je jedan od njegovih prvih poteza po preuzimanju dužnosti bio da obaveštajne agencije preuzme pod svoj neposredni nadzor.
Činilo se da je grčko-kiparsko-izraelski špijunski trougao napravio puni krug kada je Dilijanova Pasitora prodala izraelsku tehnologiju Bangladešu preko Kipra, a visoki zvaničnici bezbednosnih snaga Dake odleteli su u Grčku zbog obuke kako da koriste alate za nadzor.
Žmurenje
Sofi in' t Feld, holandska evroposlanica koja je predvodila istragu o Pegazusu u Evropskom parlamentu, smatra da na Kipru nije problem nedostatak propisa, već nedostatak njihovog sprovođenja.
Ona je za EURACTIV rekla da ako vlasti ne proveravaju sve kako treba ili su „spremne da zažmure, onda postaje lakše" pronaći načine da se zaobiđu propise.
Utvrđeno je da je Kipar, između 2008. i 2020. godine, prodao hiljade pasoša bogatim pojedincima, uključujući ruske oligarhe.
Slično tome, u izveštaju Evropskog parlamenta se navodi da „na papiru postoji snažan pravni okvir, uključujući pravila EU, ali u praksi je Kipar privlačno mesto za kompanije koje prodaju tehnologije za nadzor", zbog čega je „potrebna bolja primena postojećih pravila."
Kiparske vlasti su saopštile da je zemlja „posvećena nametanju daljih kontrola tehnološkim kompanijama koje rade u oblasti sajber nadzora (špijunski softver/presretanje komunikacija)". Oni su takođe „trenutno u procesu daljeg unapređenja svog nacionalnog regulatornog, nadzornog i pravnog okvira".
In 't Feld je rekla da je Evropski parlament zatražio od Komisije da ispita ceo slučaj. Ipak, izvršna vlast EU je odbila, uz obrazloženje da je to stvar nacionalnih vlasti.
„Prema Uredbi o dvostrukoj upotrebi, nadležni organi zemalja članica su isključivo odgovorni za donošenje odluka u vezi sa zahtevima za izvozne dozvole", rekao je portparol Komisije za EURACTIV, naglašavajući da je sprovođenje u nacionalnoj nadležnosti.
„Komisija je odgovorna za sprovođenje zakona EU. Oni samo zabušavaju i ne rade svoj posao", uzvratila je In 't Feld i dodala da „i tu odgovornost snosi Evropska komisija".
"U interesu iskrene saradnje sa Evropskim parlamentom", portparol Komisije je dodao da su oni pitali kiparske vlasti da li su izdali dozvole za izvoz tehnologija za sajber nadzor u Sudan, što je Nikozija negirala.
Ipak, oslanjanje isključivo na nacionalne vlasti može biti problematično jer izgleda da ni Kipar ni Grčka nisu preduzeli mere nakon otkrića o tome da Dilijanove kompanije navodno krše zakone EU, kao i nacionalne zakone.
„Ako postoje kompanije koje su uključene u ovaj privatni posao u vezi sa špijunskim softverom, neće se primetiti jer niko to neće reći", rekao je Atanasopulos, dodajući da „nesumnjivo" postoje kompanije koje imaju talenat i resurse da mogu da kreiraju špijunski softver „od nule".
(EURACTIV.rs)