Tehnologija

DIGITALIZACIJA INFRASTRUKTURE DRUMSKOG SAOBRAĆAJA: Koji su ključni koraci EU za bezbedniju vožnju?

Autor Aleksandra Vrbica

Nova pravila zahtevaju da se digitalno dele informacije o ograničenjima brzine, radovima na putevima i pristupu transportnim čvorištima.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Zemlje EU i poslanici Evropskog parlamenta postigli su u četvrtak (8. jun) sporazum o pravilima EU koja regulišu digitalne podatke o saobraćaju, što je ključni korak za poboljšanje tokova saobraćaja, smanjenje nesreća i uspostavljanje povezanijeg iskustva vožnje, prema kreatorima politike.

Prema privremenom sporazumu - koji moraju formalno da ratifikuju Evropski parlament i Savet pre nego što postane zakon - zemlje članice će morati da koriste inteligentne transportne sisteme (ITS) duž glavnih puteva, omogućavajući vozilima i infrastrukturi bolju komunikaciju.

Hardver će biti instaliran duž primarnih puteva kako bi se olakšao ITS, koji koristi elektroniku, senzore i satelite za hvatanje podataka.

Nova pravila zahtevaju da se digitalno dele informacije o ograničenjima brzine, radovima na putevima i pristupu transportnim čvorištima. Podaci koji se generišu mogu učiniti puteve efikasnijim upozoravajući vozače na uska grla, regulišući semafore i odmah kontaktirajući hitne službe ako dođe do sudara.

Pored ažuriranja digitalnih putnih znakova, prikupljene informacije će se koristiti za poboljšanje aplikacija za navigaciju, olakšati rezervaciju putovanja tokom kojih se kombinuju različiti načini transporta i pomoći povezanim automobilima da međusobno komuniciraju.

Zakon će dodatno povećati spremnost EU za veću automatizaciju vozila kroz bolje povezivanje vozila uz pomoć veštačke inteligencije sa njihovim okruženjem.

Izvestilac o ovom pitanju, socijalistička poslanica Rovana Plumb, rekla je da će sporazum učiniti puteve bezbednijim i poboljšati performanse transportnih mreža, dok će se obezbediti „da vlasti na svim nivoima počnu da se pripremaju za novo digitalno okruženje".

Izvor: EPA/GHEMENT ROBERT

Izvestilac u senci centrističke grupe Preporod, Izaskun Bilbao, rekao je da će podaci o mobilnosti biti korišćeni za „poboljšanje naših života".

„Veliki podaci koji su rezultat digitalizacije mobilnosti omogućavaju nove usluge i promovišu najbolje transportne kombinacije sa maksimalnom efikasnošću", rekla je ona.

Jens Giseke iz grupe desnog centra EPP, najveće frakcije u Evropskom parlamentu, pozdravio je sporazum zbog pomoći u „smanjenju saobraćajnih gužvi i skraćenju vremena putovanja uz poboljšanje bezbednosti na našim putevima".

Komesarka EU za saobraćaj Adina Valean rekla je u saopštenju nakon sporazuma da su inteligentni transportni sistemi „od vitalnog značaja" za rešavanje problema zagušenja saobraćaja.

Sporazum će „učiniti putovanja u EU efikasnijim i bezbednijim podjednako za vozače, putnike i preduzeća", dodala je ona.

Andreas Karlson, švedski ministar za infrastrukturu koji predstavlja zemlje članice u pregovorima, pozdravio je sporazum kao sredstvo za „podsticanje evolucije naše Unije ka pametnijoj, sigurnijoj, efikasnijoj i održivijoj mobilnosti". Švedska trenutno predsedava Savetom EU.

Izvor: EPA-EFE/Claudio Bresciani

Kritikovan obim

Uprkos pohvalama poslanika bliskih pregovorima, obim sporazuma naišao je na kritiku industrije i aktivista za bezbednost.

I Evropski savet za bezbednost saobraćaja (ETSC) i ACEA, udruženje evropskih proizvođača, podstakli su kreatore politike da uključe sve puteve u planiranu bazu podataka EU koja mapira promene ograničenja brzine.

„Ograničenja brzine na autoputu obično se ne razlikuju mnogo, dok se ograničenja brzine na nacionalnim putevima često menjaju kako putevi prolaze kroz gradske centre i ruralna područja", navode dve organizacije u saopštenju.

„Većina urbanih i ruralnih puteva, na kojima se dešava velika većina sudara, neće biti pokriveni.

Uprkos molbi organizacija, konačni dogovor smanjuje broj pokrivenih puteva do ključnih koridora, ustupajući to zemljama članicama.

Gracijela Jost, specijalista za bezbednost vozila u ETSC-u, rekla je da je ovo u suprotnosti sa jednim od ključnih ciljeva ITS-a, a to je podrška bezbednom uvođenju automatizovanih vozila u budućnosti.

„Ova vozila putuju svim vrstama puteva, širom EU, tako da je ograničavanje obima kritičnih informacija poput ograničenja brzine samo na glavne puteve neshvatljivo", rekla je ona.

(EURACTIV.rs)