Jedan od takozvanih „očeva" veštačke inteligencije (AI) rekao je da bi dao prednost bezbednosti u odnosu na korisnost da je shvatio kojim tempom će se ona razvijati.
Profesor Jošua Benđio rekao je da se oseća "izgubljenim" zbog svog životnog dela. Komentari kompjuterskog naučnika dolaze nakon što su stručnjaci za veštačku inteligenciju (AI) rekli da bi to moglo dovesti do izumiranja čovečanstva.
Profesor Benđo, koji se pridružio pozivima za regulaciju veštačke inteligencije, rekao je da ne misli da bi vojsci trebalo dati ovlašćenja AI. On je drugi od takozvana tri „oca" veštačke inteligencije, poznatih po svom pionirskom radu u ovoj oblasti, koji je izrazio zabrinutost u vezi sa smerom i brzinom kojom se ona razvija.
Životno delo, koje mu je dalo pravac i osećaj identiteta, više mu nije jasno, izjavio je za BBC.
„To je izazovno, u emotivnom smislu, za ljude koji su unutar [sektora veštačke inteligencije]", rekao je on.
„Moglo bi se reći da se osećam izgubljeno. Ali morate da nastavite i morate da se angažujete, razgovarate, ohrabrujete druge da razmišljaju sa vama."
Kanađanin je potpisao dve nedavne izjave pozivajući na oprez u pogledu budućih rizika od veštačke inteligencije. Neki akademici i stručnjaci iz industrije upozorili su da bi tempo razvoja mogao da dovede do toga da veštačka inteligencija bude korišćena od strane loših aktera kako bi nanosili štetu - ili da ona sama nanese štetu.
Vlasnik Tvitera i Tesle Ilon Musk takođe je izrazio zabrinutost.
„Ne mislim da će veštačka inteligencija pokušati da uništi čovečanstvo, ali bi nas mogla staviti pod strogu kontrolu", rekao je nedavno. "Postoji mala verovatnoća da će uništiti čovečanstvo. Blizu nule, ali nije nemoguće."
Kolega "otac" dr Džefri Hinton takođe je potpisao ista upozorenja kao i profesor Bengio, a nedavno se povukao iz Gugla rekavši da je zažalio zbog svog rada.
Profesor Benđo je rekao za BBC da sve kompanije koje grade moćne proizvode veštačke inteligencije moraju da budu registrovane.
„Vlade treba da prate šta one rade, moraju da budu u mogućnosti da ih revidiraju, a to je samo minimum što radimo za bilo koji drugi sektor kao što je proizvodnja aviona, automobila ili farmaceutskih proizvoda", rekao je on.
„Takođe nam je potrebno da ljudi koji su bliski ovim sistemima imaju neku vrstu sertifikata... ovde nam je potrebna etička obuka. Računarski naučnici to obično ne dobijaju, inače."
Ali ne veruju svi u ovoj oblasti da će veštačka inteligencija biti propast ljudi.
Treći "otac", profesor Jan LeKun, koji je zajedno sa profesorom Benđom i dr Hintonom osvojio prestižnu Tjuringovu nagradu za svoj pionirski rad, rekao je da su apokaliptička upozorenja preterana.
Drugi tvrde da postoje još neizbežni problemi koje je potrebno rešiti.
Dr Saša Lućoni, naučnica u kompaniji Huggingface za veštačku inteligenciju, rekla je da bi se društvo trebalo fokusirati na pitanja kao što su predrasude o veštačkoj inteligenciji i širenje dezinformacija od strane četbotova za koje je rekla da su „veoma konkretna šteta".
„Trebalo bi da se fokusiramo na to, a ne na hipotetički rizik da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo", dodala je ona.
Već postoji mnogo primera da veštačka inteligencija donosi korist društvu. Prošle nedelje je AI alat otkrio novi antibiotik, a paralizovani čovek je mogao ponovo da hoda samo razmišljajući o tome, zahvaljujući mikročipu razvijenom pomoću veštačke inteligencije.
Ali ovo je u suprotnosti sa strahovima o dalekosežnom uticaju veštačke inteligencije na ekonomije zemalja. Firme već zamenjuju ljudsko osoblje alatima veštačke inteligencije, i to je faktor u trenutnom štrajku koji vode scenaristi u Holivudu.
„Nikada nije kasno za poboljšanje", kaže profesor Benđo o trenutnom stanju veštačke inteligencije. „To je poput klimatskih promena. Ubacili smo mnogo ugljenika u atmosferu. I bilo bi bolje da nismo, ali da vidimo šta sada možemo da uradimo."
(EURACTIV.rs)