U dokumentu koji je belgijsko predsedavanje Savetom EU poslalo delegacijama EU o budućnosti digitalne politike bloka, u koji je Euractiv imao uvid, navodi se da primena već usvojenih propisa treba da bude prioritet

Manje digitalnih zakona

Najznačajniji deo dokumenta naglašava značajan broj zakonodavnih akata EU koji su usvojeni u digitalnoj oblasti poslednjih godina. U tekstu je naglašeno da treba dati prioritet efikasnoj i efikasnoj primeni akata i pažljivo proceniti svaki novi zakonodavni akt u cilju sprečavanja rizika od ometanja uspostavljanja agilnog i inovativnog evropskog ekosistema.

U dokumentu se takođe navodi da postoji delikatan balans između podsticanja inovacija i uspostavljanja zaštitnih mera i naglašava potrebu za obavezama za onlajn platforme i onlajn pretraživače, kroz Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima, i da bi Komisija trebalo da unapredi implementaciju i sprovođenje ovih orijentira.

Međutim, tekst se takođe zalaže za stvaranje "zajedničkih evropskih prostora podataka kako bi se dalje promovisalo i stimulisalo usvajanje digitalnih tehnologija usklađenih sa evropskim zakonskim zahtevima", navodi se u dokumentu.

Zakon o veštačkoj inteligenciji

U tekstu se pominje da je za primenu Zakona o veštačkoj inteligenciji ključna bliska saradnja između Kancelarije za veštačku inteligenciju, odbora za veštačku inteligenciju i savetodavnog foruma i da je efikasna primena važna za razvoj i promovisanje pouzdanih AI tehnologija.

Prema nacrtu zaključaka, Komisija bi takođe trebalo da razmisli o budućoj ulozi Evropskog centra za algoritamsku transparentnost izvan Zakona o digitalnim uslugama.

Efekti digitalizacije

Države članice pozivaju Komisiju da ispita potencijalne praznine u postojećim pravnim okvirima, kako bi očuvala privatnost elektronskih komunikacija.

Komisija bi takođe trebalo da primeni mere protiv onlajn praćenja, prikupljanja podataka i zaštite dečijih podataka i bezbednosti na mreži, jer u zamenu za pristup digitalnim uslugama, korisnici često daju ogromne količine podataka bez potpunog razumevanja načina na koji se njihovi podaci koriste i njihove implikacije.

U tekstu se poziva na razvoj alata za podršku korisnicima, onlajn platformama i nacionalnim vlastima u verifikaciji digitalnih identiteta, kao što je sistem verifikovanih i neproverenih korisnika.

Dokument naglašava da digitalna transformacija treba da ide ruku pod ruku sa zelenom tranzicijom, podržavajući smanjenje ekološkog otiska i prelazak na klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Kroz koordinisane investicije, principi transparentnosti i inkluzivnosti, EU ambiciozno teži globalnoj vođa ulozi u digitalnoj transformaciji. Rasprava o nacrtu zaključaka planirana je za 27. februar, a delegacije mogu dostaviti komentare do 5. marta.

(J.N./EURACTIV.rs)