Evropski odbor za zaštitu podataka saopštio je da je usvojio obavezujuću odluku kojom će vlasniku Fejsbuka i Instagrama Meti zabraniti korišćenje ličnih podataka korisnika za ciljane reklame bez njihovog izričitog pristanka.

Umesto toga, Meta će sada morati da ima jasan pristanak svojih korisnika da nastavi sa prikupljanjem njihovih podataka, što je novi protokol koji će se takođe suočiti sa intenzivnim pravnim nadzorom među aktivistima za zaštitu privatnosti i evropskim regulatorima.

Najnovija naredba će "nametnuti zabranu obrade ličnih podataka za bihevioralno oglašavanje na pravnim osnovama ugovora i legitimnog interesa u celom Evropskom ekonomskom prostoru", saopštio je Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB), krovna organizacija koja se bavi zaštitom podataka.

Firme kao što je Meta koriste korisničke podatke za prikazivanje ciljanih reklama i bore se da ispoštuju stroga pravila EU uredbe o privatnosti podataka (GDPR) iz 2018.

U očekivanju naredbe, zvaničnici Mete su u ponedeljak (30. oktobra) saopštili da će korisnici Fejsbuka i Instagrama u Evropi od ovog meseca moći da plaćaju pretplatu za korišćenje društvenih mreža bez ikakvog oglašavanja.

Meta veruje da će preduzimanje ovog poteza kojim će ponuditi pretplate ublažiti zabrinutost regulatora EU u vezi sa prikupljanjem podataka i načinom na koji se oglasi ciljaju.

Izvor: Facebook/screenshot/SmartLife

"Meta je već najavila da ćemo ljudima u EU i Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) dati priliku da daju saglasnost i da ćemo u novembru ponuditi model pretplate koji će biti u skladu sa regulatornim zahtevima", rekao je portparol Mete.

Kompanija je saopštila da je 30 članica EDPB-a EEA (27 članica EU plus Island, Norveška i Lihtenštajn) već nedeljama svesno plana i da su bili u potpunosti angažovani sa njima kako bi se postigao zadovoljavajući ishod.

"Ovaj razvoj neopravdano ignoriše taj pažljiv i robustan regulatorni proces", dodali su iz Mete.

Oni su saopštili da je sud EU presudio da je model pretplate "važeći oblik saglasnosti za uslugu koja se finansira oglasima", ali je istaknuti aktivista za privatnost na mreži Maks Šrems osudio ovaj pristup ukidanja praćenja samo za korisnike koji će da plate.

"Borićemo se protiv ovoga na sudovima", rekao je Šrems ranije ovog meseca.

Krajnje je vreme za poštovanje

EDPB je saopštio da je odluku doneo na zahtev norveškog regulatora podataka, koji je ranije ove godine uveo zabranu slanja ciljanih oglasa korisnicima Fejsbuka i Instagrama na osnovu njihovih ličnih podataka koje je platforma društvenih medija prikupila bez njihovog izričitog pristanka.

Odluka EDPB-a primorava irskog regulatora podataka, Komisiju za zaštitu podataka, koja ima nadležnost nad Metinim operacijama u Evropi, da preduzme konačne mere po tom pitanju u roku od dve nedelje, uz zabranu korišćenja podataka bez pristanka koja će stupiti na snagu nedelju dana kasnije.

EDPB je saopštio da je Meta obaveštna u utorak (31. oktobra) o odluci i da su naznačili da planiraju da traže saglasnost za korišćenje ličnih podataka za ciljanje oglasa koje korisnici vide kada koriste aplikacije.

"EDPB uzima u obzir Metin predlog da se osloni na pristup zasnovan na saglasnosti kao pravni osnov" i kaže da se ovo ocenjuje.

Fejsbuk je imao oko 300 miliona dnevnih korisnika u Evropi na kraju 2022. godine, od oko dve milijarde korisnika širom sveta, pri čemu su Evropljani generisali oko petinu Metine reklamne prodaje.

Gubitak mogućnosti ciljanja reklama može zadati finansijski udarac Meti ako oglašivači smanje svoju potrošnju više nego što Evropljani troše na iskustvo bez oglasa – 9,99 evra mesečno na vebu ili 12,99 evra na mobilnim telefonima.

Predsednica EDPB-a Anu Talus rekla je da je odluka o uvođenju zabrane doneta nakon što je utvrđeno da Meta nije poštovala naredbe izdate krajem prošle godine.

"Krajnje je vreme da Meta uskladi svoje poslovanje i zaustavi nezakonitu obradu podataka", rekla je ona.

(EURACTIV.rs)