Indijska svemirska agencija cilja na još jednu prekretnicu lansiranjem sonde za proučavanje Sunca u subotu (2. septembar), nedelju dana nakon njenog uspešnog sletanja na Mesec bez posade.

Sjedinjene Američke Države i Evropska svemirska agencija (ESA) poslale su brojne sonde u centar Sunčevog sistema, počevši od NASA-inog programa Pioneer 1960-ih.

Ali ako bude uspešna, najnovija misija Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO) biće prva od bilo koje azijske nacije koja će biti postavljena u solarnu orbitu.

"To je izazovna misija za Indiju", rekao je astrofizičar Somak Raičauduri za NDTV u petak.

Raičauduri je rekao da će sonda misije proučavati izbacivanje koronalne mase, periodični fenomen u kom se dešavaju ogromna pražnjenja plazme i magnetne energije iz Sunčeve atmosfere.

Ove eksplozije su toliko moćne da mogu doći do Zemlje i potencijalno poremetiti rad satelita.

"Aditia" će pomoći da se predvidi ovaj fenomen "i upozoriti sve kako bi sateliti mogli da isključe struju", rekao je on.

"To će nam takođe pomoći da razumemo kako se ove stvari dešavaju, a u budućnosti nam možda neće trebati sistem upozorenja".

Aditia — ime hinduističkog božanstva Sunca — će putovati 1,5 miliona kilometara da bi stigao do svog odredišta.

Putuje raketom "PSLV XL" od 320 tona koju je dizajnirao ISRO i koja je bila oslonac indijskog svemirskog programa, pokretajući ranija lansiranja na Mesec i Mars.

Izvor: EPA-EFE/IDREES MOHAMMED

Misija takođe ima za cilj da rasvetli dinamiku nekoliko drugih solarnih fenomena slikanjem i merenjem čestica u gornjoj atmosferi Sunca.

Budžetski program

Indija se vrlo često poklapa sa dostignućima već uspostavljenih svemirskih sila, a ulaže samo deo novca koji već priznate svemirske sile ulažu u poduhvate.

Ova južnoazijska nacija ima relativno niskobudžetni svemirski program, ali koji je značajno porastao u veličini i zamahu od kada je prvi put poslala sondu u orbitu Meseca 2008.

Stručnjaci kažu da Indija može da zadrži niske troškove kopiranjem i prilagođavanjem postojeće tehnologije, i zahvaljujući obilju visokokvalifikovanih inženjera koji zarađuju mnogo manje plate od svojih stranih kolega.

Prošlomesečno uspešno sletanje na površinu Meseca — podvig koji su ranije postigle samo Rusija, Sjedinjene Američke Države i Kina — koštalo je manje od 75 miliona dolara.

Javnost je naveliko proslavila spuštanje, uz molitvene rituale kojima su poželeli uspeh misije nakon njenog konačnog spuštanja iz direktnih prenosa.

Indija je postala prva azijska nacija koja je postavila letelicu u orbitu oko Marsa 2014. godine i trebalo bi da lansira trodnevnu misiju sa posadom u Zemljinu orbitu do sledeće godine.

Takođe planira zajedničku misiju sa Japanom za slanje još jedne sonde na Mesec do 2025. i orbitalnu misiju na Veneru u naredne dve godine.

(EURACTIV.rs)