Snovi o vozilima koja se kreću bez vozača ili lete kroz vazduh čovečanstvo sanja već dugo, ali je javnost podeljena – treba li taj san ostvariti ili se probuditi

Dok naučni deo javnosti uverava da je bi ovi projekti bili revolucija, postoje i skeptici koji se pitaju koliko je sve to bezbedno i da li nam je uopšte potrebno.

Kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije izdalo dozvolu za probnu vožnju za dva vozila koja poseduju sistem za kretanje bez intervencije vozača, pojavile su se brojne dileme u javnosti – da li je takvo vozilo bezbedno, “da li ću moći da spavam za volanom dok system upravljla”, ko upravlja sistemom…

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (koja je i zadužena za UN pravilnike prema kojima se vozila odobravaju za stavljanje na tržište) izdala pre godinu dana dokument „Sve što treba da znate o autonomnim vozilima”, gde je objašnjeno šta su mitovi, a šta stvarnost kada je reč o ovim automobilima.

Sud o tome dao je i Dragan Stamenković, prof. dr sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, prenosi Politika.

1. Ne, vozila neće “sama odlučivati koga da pregaze u slučaju dileme na putu”.

Uzimajući u obzir trenutna tehnološka dostignuća, očekuje se da će sistemi za automatizovanu vožnju morati da se pridržavaju istih pravila kao i konvencionalna vozila kojima upravljaju vozači - kontroliše brzinu kretanja, po  potrebi uspori ili se zaustavi. Potpuno ista pravila u saobraćaju važe za vozila sa i "bez vozača", odnosno vozila sa automatizovanim sistemom.

2. Ne, autonomna vozila se ne kreću zahvaljujući 5G mreži

Nijedna tehnologija za automatizovanu vožnju se ne oslanja na informacije koje dolaze van vozila. 

Sistemi za automatizovanu vožnju sastoje se od hardvera, softvera i senzora na vozilu pomoću kojih se izvršava celokupan dinamički vozački zadatak. 

3. Ne, na tržištu trenutno ne postoji vozilo koje se potpuno autonomno kreće na javnim putevima, što potvrđuje i gorepomenuti document UN.

Čak i najrazvijenije tehnologije koje su u fazi ispitivanja su pod stalnom kontrolom ili nadzorom rukovalaca koji mogu preuzeti kontrolu nad automobilom u slučaju potrebe.

Izvor: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Automatizovana vožnja trenutno postoji samo u okviru granica radnog opsega kojeg propisuje proizvođač (dakle ne u svim uslovima – vremenskim, okoline, saobraćaja...).

4. Ne, vozač neće moći da "drema" dok vozilo samo vozi, jer je potreban nadzor.

Sistemi koji se trenutno nalaze na tržištu ne omogućavaju autonomnu vožnju bez nadzora i ne daju mogućnost vozaču da odspava u toku vožnje. 

Proizvođači vozila počeli su sa ugradnjom funkcija za nadzor vozača koje zahtevaju potvrdu da je vozač na raspolaganju da preuzme vozački zadatak.

Sistemi nivoa automatizacije četiri u robo-taksi vozilima (čuveni uber, na primer) koji nemaju vozača za preuzimanje vozačkog zadatka dozvoljavaju putnicima da spavaju tokom vožnje, pošto se ova ispitivanja vrše sa daljinskim nadzorom – piše u dokumentu.

5. Ako je potreban nadzor, zašto onda imamo “vozila bez vozača”?

Očekuje se da će napredak nižih sistema automatizacije, uključujući potpomognutu vožnju, doprineti opštoj bezbednosti na putevima. Predviđa se da vozila opremljena sistemima za automatizovanu vožnju (nivoa tri do pet) neće praviti iste greške (na primer ometena vožnja) koje su uzrok većine saobraćajnih nesreća u današnje vreme.

Pored ovih, stižu nam i leteća vozila

Paralelno sa inovacijama na ovom koloseku, svet juri za snom zvanim “leteći automobili”.

Dok nas filmovi naučne fantastike i stručnjaci ubeđuju da je ostvariv, činjenice ukazuju da je ostvarenje "miljama daleko od nas".

Izvor: EPA-EFE/HARISH TYAGI

Većina letećih automobile koji se razvijaju funkcionišu kroz konfiguraciju eVTOL (električno vertikalno poletanje i sletanje) i zahteva korišćenje ljudskog pilota, rekao je Džeremi Vajt, viši urednik za tehnologiju i inovacije u Vired-u.

Ako čovek upravlja letećim automobilom, avion mora imati sve sertifikate.

Takođe, neophodno je rešiti kako i gde će leteti, ko će biti glavni i ko će odlučiti da li je vozilo bezbedno.

Ovaj stručnjak za tehnologiju je naglasio da su ovi propisi glavni faktori koji odlažu puštanje letećih automobila.

Neophodno je rešiti pitanje tačke poletanja i sletanja. Na pojedinim zgradama već postoje heliodromi za helikoptere, sad bi trebalo uklopiti leteće automobile u postojeće tačke gradske infrastrukture za letenje.
“Morate da se uklopite u njihove planove leta, a takođe, morate da smislite kako da ih napunite [napajanje], a niko još nije stigao do te tačke”, rekao je Vajt.

Da li su leteći automobili zaista potrebni društvu ili ne?

Ako ćemo samo da zamenimo postojeću tehnologiju, i ako će to biti samo za bogate, onda nam možda ni ona ne treba jer neće doneti transformaciju našeg društva koju neki od kompanije obećavaju da hoće, smatra on.

Iako ovaj stručnjak za tehnologiju ne veruje da će eVTOL-ovi uskoro doći, on je pojasnio da oni ostvaruju značajan napredak u svom razvoju.

(EURACTIV.rs)