O BIO4 kampusu, Digitalnoj Evropi, inovacijama, Ekspo izložbi, kao i o tome gde je Srbija po pitanju inovacija i tehnologija u odnosu na EU i ostatak sveta, za EURACTIV je pričala ministarka nauke, tehnologije i inovacija, Jelena Begović

Krajem juna, Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Bio4 kampusa u Beogradu. Šta to za nas znači i šta sve podrazumeva?

Osnivanje BIO4 Kampusa u Beogradu predstavlja prekretnicu u našim naporima da unapredimo naučno- istraživačke kapacitete i tehnološki razvoj, kao i da privučemo strane investicije u oblastima istraživanja i razvoja. Ovaj kampus će biti epicentar inovacija, mesto gravitacije za istraživače, inovatore, preduzetnike i stručnjake iz oblasti prirodnih nauka, pre svega bioloških, kao i informacionih tehnologija. Takođe, biće nam potrebni i stručnjaci iz drugih oblasti, jer smo već zakoračili u eru gde se granice između naučnih oblasti ubrzano brišu.

Neki od ciljeva BIO4 Kampusa su da se osnaže multidisciplinarna istraživanja, saradnja između nauke i privrede, te ubrza transformacija istraživačkih rezultata u praktične inovacije. Na ovaj način ostvarićemo višestruku korist za naše građane, naše društvo, ali i ekonomiju.

Pre desetak dana ste najavili da će Srbija dobiti i inovacioni centar za nuklearnu medicinu. U čemu će ovaj centar biti značajan za građane Srbije?

Osnivanje inovacionog centra za nuklearnu medicinu je značajan korak ka unapređenju zdravstvene zaštite građana Srbije. Ovaj centar će omogućiti primenu najnovijih tehnologija i pristupa u dijagnostici i terapiji raznih oboljenja, čime će se podići kvalitet i preciznost medicinskog tretmana. Naša namera je da ovaj centar postane regionalno i internacionalno priznat kao lider u oblasti nuklearne medicine, doprinoseći tako boljem zdravlju naših građana. Naša zemlja treba i mora da ima sopstvene resurse kako ne bi zavisili od tuđih tehnologija.

Izvor: Foto: Zoran Petrović/NITRA

Nedavno ste učestvovali u Generalnoj debati ministarskog segmenta Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju koja se pod pokroviteljstvom Komiteta UN održala u Njujorku. O čemu se diskutovalo?

Tema foruma bilo je "Ubrzavanje oporavka nakon pandemije koronavirusa i puna primena Agende 2030 za održivi razvoj na svim nivoima", a fokus razgovora je bio na oceni napretka i izazovima sa kojima se svet suočava u ostvarivanju održivog razvoja, posebno u svetlu aktuelnih i nedavnih globalnih izazova kao što su pandemija COVID-19, klimatske promene i ekonomska nejednakost. Imala sam čast da pred delegatima podelim perspektive Srbije i doprinesem ovom važnom dijalogu o zajedničkim naporima ka izgradnji održivije budućnosti za sve. Ono što je Republika Srbija pokrenula je nova rezolucija koja stavlja u fokus nauku kao rešenje za ciljeve održivog razvoja i pokrenuli smo i debatu vezanu za tu rezoluciju, kako bi se proglasila dekada nauke za održiv razvoj.

Tokom posete SAD, razgovarali ste sa više zvaničnika. Sa kojim zvaničnicima ste se sastali i kojim povodom? Da li su postignuti neki konkretni dogovori?

Tokom posete SAD održala sam sastanke sa Alison Švir, savetnicom američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, Jorn Flekom, starijim predsednikom Atlantskog saveta za Evropu u Vašingtonu, Dominikom Favrom, izvršnim direktorom i predstavnikom Srbije u Svetskoj banci, Karolinom Sančez, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, sa Haoliang Huom, zamenikom globalnog šefa UNDP i Ivanom Živković, direktorkom UNDP za region Evrope.

Cilj ovih razgovora je bio da prikažemo šta se u Srbiji dešava na nivou nauke i inovacija, koji su potencijali budućeg BIO4 Kapusa ali i drugih oblasti u kojima je Srbija izuzetno uspešna, kao što su digitalizacija i veštačka inteligencija. Takođe, sa Svetskom bankom vođeni su razgovori o projektima vezanim za nauku koje finansijski podržava ova organizacija i razmatrane su buduće saradnje na ovom polju. Naš cilj je da se Srbija zaista prepozna na globalnoj mapi nauke i inovacije jer to jeste jedan od najpotentnijih segmenata našeg društva.

Sastala sam se i sa predsedavajućim Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gospodinom Čabom Kerešijem, koji nam pruža veliku podršku za rezoluciju koja treba nauku da postavi u prvi plan kao rešenje za održivi razvoj čovečanstva.

U razgovorima sa Nj.E. Abdulom Naserom Lutahom, zamenikom ministra u Kabinetu za konkurentnost i znanje Ujedinjenih Arapskih Emirata i Nj.E. Mohamedom Saifom Al Suvaidijem, generalnim direktorom Abu Dabi fonda za razvoj vođeni su razgovori vezani za dalja ulaganja u Srbiju, uključujući infrastrukturu vezanu za razvoj inovacija i startap ekosistema. Smatram da smo postigli cilj, a to je da se preko Atlantika čuje za Srbiju kao zemlju dobre nauke i budućih inovacija.

Srbija je izabrana za domaćina Specijalizovane izložbe "Specialised EXPO 2027". Šta će nam to doneti?

U pitanju je izuzetno značajno priznanje i prilika za našu zemlju. Ova izložba, koja će se održati pod sloganom "Igraj za čovečanstvo - sport i muzika za sve" omogućiće nam da pokažemo svetu našu kulturu, inovacije, potencijale i dostignuća u raznim oblastima, posebno fokusirajući se na temu koja prožima sve naše aktivnosti, posebno u nauci, umetnosti i sportu, a to je princip igre. Ovo su oblasti koje ne znaju za granice i koje uvek nose neku specifičnost zemlje iz koje dolaze.

Očekujemo da će ova izložba privući pažnju investitora, naučnika, preduzetnika i velikog broja posetilaca iz celog sveta, što će doprineti našem ekonomskom i društvenom razvoju, kao i međunarodnom ugledu. Takođe, kroz ovu manifestaciju, otvaramo vrata za dalju internacionalnu saradnju, razmenu ideja i tehnologija, što će doprineti unapređenju oblasti inovacija, nauke ali i novih tehnologija koje se primenjuju u umetnosti i sportu.

Ove godine u aprilu otvoren je i Biosens Institut u Novom Sadu. Od kolikog je to značaja za našu zemlju i zašto?

Otvaranje nove zgrade Biosense Instituta u Novom Sadu, koji je osnovan 2015. godine, predstavlja značajan korak ka unapređenju naučno-istraživačkog kapaciteta i tehnološkog razvoja u našoj zemlji. Ovaj institut će se baviti istraživanjima u oblasti bioinformatike, robotike, senzorskih i nano tehnologija, kao i primenom veštačke inteligencije u različitim sektorima, uključujući poljoprivredu i životnu sredinu. Biosense Institut, prvi evropski centar izvrsnosti izvan granica Evropske Unije omogućava bolju integraciju nauke, tehnologije i privrede, podstičući inovacije i razvoj visokotehnoloških rešenja od medicine do poljoprivrede i prehrambene industrije. Ulaganjem u ovakav institut povećava se konkurentnost naših naučnih i razvojnih instituta ali i inovativnih kompanija koje koriste nove tehnologije na globalnom tržištu i otvaraju se nove mogućnosti za saradnju sa međunarodnim partnerima.

Institut Biosens takođe doprinosi razvoju Novog Sada kao centra tehnološkog inoviranja, privlačeći talentovane istraživače i stručnjake u našu zemlju. Kroz Biosense Institut ali i druge moderne institute, Srbija će biti mnogo spremnija da odgovori na aktuelne izazove društva kroz primenu naprednih tehnologija.

Izvor: EU info mreža/Siniša Dugonjić

Gde je Srbija pozicionirana kada su u pitanju inovacione i napredne tehnologije, veštačka inteligencija, robotika...u odnosu na zemlje EU i ostatak sveta?

Republika Srbija posvećena je unapređenju svojih kapaciteta u oblastima inovacionih i naprednih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju i robotiku. Imamo bogato nasleđe u nauci i istraživanjima, kao i visoko kvalifikovane stručnjake, dok istovremeno aktivno radimo na razvoju i jačanju inovacionog ekosistema, ulažemo u infratsrukturu kao što su naučno-tehnološki parkovi širom Srbije i finansiramo naučne i inovacione projekte kroz Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost.

Kontinuirano radimo na unapređenju ovih oblasti, jer želimo da napravimo stimulativno okruženje za istraživanje i razvoj, kako u naučnim institutima, tako i u kompanijama. Cilj nam je da povećavamo broj startap kompanija, posebno onih koje se osnivaju na osnovu ideja nastalih na institutima i fakultetima.

Radimo i na finansijskim mehanizmima koji omogućavaju njihov razvoj i rast, što nije nimalo lak zadatak, jer govorimo o specifičnoj vrsti kompanije gde je verovatnoća velikog uspeha veoma mala, no kada se desi, te kompanije, odnosno tehnologije i rešenja, menjaju svet.

Vlada Republike Srbije posvećena je jačanju veza između akademske zajednice, industrije i države, kako bismo osigurali da naši napori u oblasti inovacija budu uspešno usmereni ka društvenom i ekonomskom napretku.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Šta za Srbiju znači učešće u programu „Digitalna Evropa"? Koliko očekujete da će biti interesovanje srpskih start-ap kompanija, institucija i ostalih potencijalnih kandidata za ovaj program?

Ovaj program omogućava Srbiji da se aktivno uključi u ključne inicijative Evropske unije usmerene ka jačanju digitalne transformacije. Naša očekivanja su visoka kada je reč o interesovanju srpskih startap kompanija, institucija i drugih potencijalnih kandidata za ovaj program. Srbija već poseduje izuzetan potencijal i ostvarila je veliki uspeh u oblasti digitalnih tehnologija i inovacija. Učešće u programu "Digitalna Evropa" pruža nam priliku da dodatno unapredimo svoje kapacitete, razvijemo veštine I znanja koja su ključna za digitalnu budućnost.

Republika Srbija posvećena je procesu digitalizacije, kako bi se postigao sinergijski efekat između naših inovacionih potencijala i ciljeva Evropske unije. Nastavićemo da podržavamo i promovišemo naše startape, institucije i sve potencijalne učesnike da se pridruže ovom programu i ostvare koristi koje digitalizacija može doneti našoj zemlji.

Koliko je sfera inovacija uopšte bliska i razumljiva građanima Srbije?

Važno je razumeti da inovacije obuhvataju širok spektar oblasti i tehnoloških napredaka koji mogu imati dubok i širok uticaj na svakodnevni život građana. Kada ideju pretočite u novi ili poboljšan proizvod, metodu ili uslugu koju koristimo, onda govorimo o inovacijama. Mobilni telefon je bio inovacija kada je nastao, ali i čokolada sa insektima, koju smo ove godine prikazali na 65. Međunarodnom Sajmu tehnike i tehničkih rešenja u Beogradu, takođe je inovacija.

Sve tehnologije oko nas koje svakodnevno koristimo ili primenjujemo su bile inovacije kada su nastajale, uključujući i zelene tehnologije, ali i prehrambenu industriju i kozmetiku, lekove i medicinska pomagala. Postoje i socijalne inovacije koje nam unapređuju život, kao na primer učenje na daljinu, novi načini vođenja firme ili decentralizovane finansije, u koje spadaju i kriptovalute poput bitkoina.

Srbija je je zemlja talentovanih i kreativnih pojedinaca, i to je naš glavni resurs za budućnost. Njihova strast i predanost istraživanju, inovacijama i tehnološkom razvoju predstavljaju temelj na kojem smo odlučni da kao država gradimo napredak naše zemlje, i to u današnje vreme postaje sve interesantnije široj javnosti.

Naši naučnici, istraživači, preduzetnici i studenti svakodnevno rade na projektima koji donose pozitivne promene u različitim sferama društva. Ohrabrujuće je videti kako izlaze iz okvira tradicionalnih disciplina i prilagođavaju se novim tehnologijama, stvarajući tako nove prilike za našu privredu. Njihov entuzijazam i posvećenost inspirišu nas da radimo još intenzivnije kako bismo stvorili okruženje koje će im omogućiti da ostvare svoje potencijale baš kako su zamislili u svoj svojoj kreativnosti i donesu pozitivne promene za Srbiju.

(EURACTIV.rs)