Povodom poziva za finansiranje u okviru programa Digitalna Evropa, EURACTIV je kontaktirao Evropsku komisiju.
Nedavno je Evropska komisija potpisala sporazume o pridruživanju za program Digitalna Evropa sa Srbijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, na marginama Regulatornog dijaloga sa Zapadnim Balkanom. Ukupni budžet programa Digitalna Evropa je 7,5 milijardi evra za period 2021-2027.
Ovi sporazumi o pridruživanju stupiće na snagu nakon završetka procesa ratifikacije, a pozivima za finansiranje moći će da pristupe preduzeća, javne uprave i druge organizacije koje ispunjavaju uslove u navedenim zemljama.
Poziv je namenjen projektima koji primenjuju digitalne tehnologije širom EU u oblastima kao što su veštačka inteligencija i napredne digitalne veštine. Na taj način, zainteresovani će moći da uspostave čvorišta za digitalne inovacije u svojim regionima, čime će se, ujedno, približiti ekonomiji i društvu Evropske unije.
Tim povodom, EURACTIV je kontaktirao Evropsku komisiju, čija pres služba je objasnila šta je program Digitalna Evropa i koji su njegovi glavni ciljevi.
"Program Digitalna Evropa je potpuno novi program sa fokusom na povećanje digitalnih kapaciteta EU i implementaciju digitalnih rešenja u EU. Ovo je veliki korak ka pretvaranju digitalne decenije EU u stvarnost i u donošenju digitalnih rešenja na tržište", navode iz pres službe Evropske komisije za EURACTIV.
Drugo izdanje Regulatornog dijaloga održano je 30. juna u Briselu između ministara i visokih vladinih zvaničnika sa Zapadnog Balkana odgovornih za digitalnu politiku.
"Roberto Viola, generalni direktor DG Connect, i ministri i visoki zvaničnici iz Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije potpisali su sporazume o pridruživanju Programu Digitalna Evropa. Prema uslovima ovih sporazuma, preduzeća, organizacije i javne uprave sa Zapadnog Balkana sada će moći da pristupe pozivima u okviru Programa Digitalna Evropa, koji ima ukupan budžet od 7,5 milijardi evra za period 2021-2027", kažu iz Evropske komisije za EURACTIV.
Izvor: EPA-EFE/ROBERT GHEMENTPres služba je za EURACTIV detaljno navela koja pitanja su razmatrana tokom dijaloga:
- aspekti koji se odnose na upravljanje podacima i slobodan protok podataka, stavljajući kao prioritet usklađivanje potrebnog pravnog i regulatornog okvira kako bi se olakšao slobodan protok i korišćenje neličnih podataka, odnosno Direktiva o otvorenim podacima, Uredba o slobodnom protoku neličnih podataka, Evropski zakon o upravljanju podacima i predstojeći Zakon o podacima.
- aktivnosti koje će poboljšati e-usluge i regionalnu interoperabilnost za brže, jeftinije i transparentnije vladine usluge u skladu sa evropskim okvirom interoperabilnosti;
- razvoj digitalnog identiteta i usluga od poverenja na Zapadnom Balkanu, posebno napredak ka međusobnom priznavanju elektronskih potpisa i pečata pridruživanjem Programu 3rd Countries Trust List;
- moguće aktivnosti za poboljšanje saradnje u oblasti sajber bezbednosti, insistirajući na potrebi da se saradnja fokusira na sprečavanje i otkrivanje sajber pretnji, kao i na sprečavanje, otkrivanje i efikasno reagovanje na incidente, kako bi se ublažio njihov uticaj i obezbedio brz oporavak;
- status transpozicije Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (NIS) EU i paketa alata EU sa merama za ublažavanje rizika i potreba za regionalnom akcijom koja uključuje Agenciju EU za sajber bezbednost (ENISA) u okviru njenog mandata.
Osim finansijskog aspekta, tu su i druge prednosti programa Digitalna Evropa za preduzeća, građane i javnu administraciju, među Kojima je i unapređenje evropskih integracija regiona Zapadnog Balkana.
"Pridruživanje programu Digitalna Evropa predstavlja unapređen oblik saradnje koji možemo uspostaviti sa našim susedima na Zapadnom Balkanu. Njihovo učešće u Programu predstavlja priliku za ove zemlje da se upoznaju sa politikama i instrumentima EU i unaprede međusobnu i saradnju sa EU pre njihovog eventualnog pristupanja", kažu iz Komisije i dodaju:
"Pored toga, preduzeća iz ovih zemalja bi imala koristi od učenja o normama i tehničkim standardima EU, kao i od pristupa najboljem znanju i talentima EU kroz saradnju u različitim pozivima. U budućnosti, ovo može samo da stvori pozitivan splet mogućnosti i da doprinese prosperitetu i rastu jedinstvenog tržišta", zaključuju iz Evropske komisije.
Više informacija o tome kako do sredstava u okviru ovog programa nalaze se na sajtu Evropske komisije.
(EURACTIV.rs)