EU se i dalje u velikoj meri oslanja na stočnu hranu i đubriva koja se uvoze izvan bloka, navodi se u nedavnom istraživanju koju je naručio Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta (AGRI).
Istraživači su otkrili da je zavisnost od dobavljača izvan EU bila posebno značajna za inpute (faktore proizvodnje) povezane sa stočarskom proizvodnjom. Oni su istakli da su samo dve zemlje, Brazil i SAD, činile 85 odsto uvoza soje u EU u 2022. godini, koja se koristi za stočnu hranu.
"Ova zavisnost dovodi u pitanje dugoročnu otpornost prehrambenog sistema EU u sve neizvesnijem klimatskom i geopolitičkom kontekstu", navodi se u tekstu.
Iako se u studiji naglašava da se dostupnost hrane u EU "ne smatra ugroženom", nedavni tržišni šokovi, kao što su pandemija COVID-19 i ruska invazija na Ukrajinu, otkrili su ranjivost u prehrambenom sistemu bloka.
Tokom prvih dana rata u Ukrajini, cene stočne hrane su naglo porasle zbog neizvesnosti oko buduće dostupnosti ukrajinskog žita, što je povećalo troškove za stočare i smanjilo marže koristi.
Da bi se poboljšala sposobnost suočavanja sa budućim izazovima i smanjila zavisnost, preporučuje se diverzifikacija "izvora i trgovinskih partnera" kroz završetak trgovinskih sporazuma i smanjenje uvoza sa jednog dobavljača ili tržišta.
Pored toga, pomeranje ka nižoj potrošnji životinjskih proizvoda u ishrani ljudi moglo bi smanjiti potrebu bloka za uvozom stočne hrane.
U tekstu se podvlače potencijalne koristi od pristupanja Ukrajine EU, s obzirom na njen status vodećeg proizvođača i izvoznika sirovina i poljoprivrednih proizvoda, posebno proteinskih useva i žitarica.
Studija sugeriše da bi revizija politike EU o proteinima od strane Komisije 2024. godine mogla rezultirati merama "koje bi mogle povećati domaću proizvodnju biljnih proteina".
Evropski problem sa đubrivom
Istraživači su takođe ukazali na zavisnost bloka od uvozne energije i sirovina za proizvodnju đubriva.
EU tradicionalno nabavlja mineralna đubriva od smanjene grupe dobavljača, prvenstveno Rusije, Egipta, Alžira, Maroka i Belorusije.
Iako je EU obećala da će smanjiti uvoz iz Rusije nakon invazije na Ukrajinu, blok je sve ovo vreme, od uvođenja sankcija, štedeo hranu i đubrivo.
U 2022. ruski uvoz fosfata i potaše činio je 23 odsto i 34 odsto. Blok se takođe u velikoj meri oslanjao na Maroko za fosfate 28 odsto, a Belorusiju za potašu, 30 odsto.
Istraživači su razmotrili ulogu strategije od farme do viljuške (F2F), vodećeg plana EU da sisteme hrane učini održivijim, u smanjenju zavisnosti od uvoza kroz povećanu organsku poljoprivredu i smanjenu upotrebu đubriva.
Međutim, studija upozorava da se ovi ciljevi mogu postići samo "sprovođenjem relevantnog ekološkog i klimatskog zakonodavstva u potpunosti".
Takođe se naglašava da jačanje organske poljoprivrede ne bi trebalo značajno da smanji proizvodnju hrane u EU, što bi moglo dovesti do daljeg uvoza iz trećih zemalja.
(JA/EURACTIV.rs)