FRANCUSKA OBJAVILA DEKRET O ZABRANI NAZIVA MESA ZA BILJNE PROIZVODE: Najviši sud EU tek treba da da konačnu reč

Francuski premijer Gabrijel Atal je 27. februara objavio na mreži X da je „ovo bio zahtev njihovih poljoprivrednika, rekavši da je objavljena uredba o zabrani naziva biftek, eskalop ili šunka za proizvode na bazi biljaka".

Dekret, deo novog francuskog „plana suvereniteta" za stočarstvo, uključujući pomoć od 400 miliona evra, je dugogodišnji zahtev sektora.

Prema novom francuskom zakonu, među terminima čija je upotreba „zabranjena za označavanje namirnica koje sadrže biljne proteine su: filet, pečenica, ramstek, biftek, escalope, šunka, bok i čuk".

Određeni prehrambeni proizvodi će moći da nastave da koriste ove termine iako sadrže biljne proteine, pod uslovom da su u skladu sa određenim pragovima. Ne više od 0,1% biljnih proteina za „tečno celo jaje", 6% za „paupiette", 5% za „kobasicu" i 2% za „merguez".

Nepoštovanje zakona može rezultirati kaznom do 1.500 evra za pojedinca i 7.500 evra za kompaniju.

Zakon se ne primenjuje na proizvode „proizvedene ili plasirane na tržište u drugoj državi članici Evropske unije ili u trećoj zemlji".

Pravne bitke

Uredba podiže dugu pravnu bitku na francuskom i evropskom nivou na novi nivo. Najviši administrativni sud Francuske, Državni savet (Conseil d'Etat), suspendovao je sličnu uredbu objavljenu u junu 2022. na zahtev udruženja koje promoviše biljne proteine.

Državni savet je predmet uputio Evropskom sudu pravde (ECJ) radi tumačenja evropskih propisa o označavanju.

Pravni okvir za označavanje hrane obuhvata zakon Zajednice (Uredba 1169/2011) i marketinške standarde uključene u uredbu o zajedničkim tržišnim organizacijama (CMO) Zajedničke poljoprivredne politike.

Mlečni termini, na primer, zaštićeni su trenutnom uredbom o CMO. ECJ je 2017. potvrdio da je izraz mleko, kao i puter i jogurt, rezervisan za „pravo" mleko i da je njihovo korišćenje za marketing biljnih proizvoda nezakonito.

Termini za meso nisu regulisani kao takvi i ništa u zakonu ne sprečava proizvođače da daju uobičajene ili opisne nazive alternativama.

Nedavnom presudom Evropskog suda pravde utvrđeno je da usklađeni okvir EU za označavanje hrane „ne sprečava" države članice da usvoje mere koje predviđaju dodatne obavezne detalje, koji se odnose na poreklo namirnica.

Prošlog leta, francuski ministar poljoprivrede Mark Fesneau predložio je novi tekst, o kome je obaveštena Evropska komisija, ali ESP tek mora da donese odluku o usklađenosti uredbe iz 2022. sa pravom EU.

Italija je takođe odobrila odredbe o zabrani naziva mesa za biljne proizvode, u kontekstu zakona koji zabranjuje laboratorijsko meso, ali procedura obaveštavanja EU je bila manjkava i nejasno je šta će se dalje desiti.

Vegetarijanski i veganski aktivisti, kao što su Evropska vegetarijanska unija (EVU) i Udruženje vegetarienne de France (AVF), doveli su u pitanje kompatibilnost francuske uredbe sa evropskim zakonom.

Smatraju da su nazivi poput kobasica postali deo svakodnevne upotrebe i da ih je teško zameniti.

Tokom poslednje debate o reformi CAP-a, 2020. godine, Evropski parlament je odbacio amandman dajući terminima mesa isti nivo zaštite kao i mlečnim proizvodima.

(M.A./EURACTIV.rs)