Grupe za zaštitu životne sredine kritikovale su planove francuske vlade da smanji budžet za zelenu tranziciju za 1,4 milijarde evra, uključujući i energetski efikasne renovacije domova, dok su drugi taj potez nazvali "pragmatičnim".

Kao rezultat toga, vlada traži dodatnih deset milijardi evra uštede u odnosu na početni budžet usvojen za 2024. godinu, objasnio je kabinet ministra ekonomije Bruna Le Mera.

Smanjenje uključuje milijardu evra iz programa MaPrimeRenov za renoviranje stanova i 400 miliona evra iz Zelenog fonda dodeljenih lokalnim vlastima.

Sve u svemu, budžet za energetsku tranziciju za 2024. sada iznosi 8,6 milijardi evra umesto prvobitno najavljenih deset milijardi evra.

Zeleni su brzo odreagovali.

"Bez ikakvog smisla", rekao je senator Zelenih Gijom Gontard, izvestilac odbora za energetsku obnovu koji je svoje zaključke predstavio prošlog jula.

"Katastrofalan signal"

Što se tiče programa MaPrimeRenov, vodećeg programa vlade za finansiranje renoviranja domova u skladu sa klimatskim ciljevima, budžet je sada smanjen na tri milijarde umesto na četiri milijarde evra.

Ali, prema Gontardu, ovo šalje "katastrofalan signal", jer će smanjenje investicija u energetsku efikasnost dovesti do "mnogo veće javne potrošnje u godinama koje dolaze".

"Smanjenje od jedne milijarde evra u subvenciji za energetsku obnovu usporilo je neophodne napore," saopštila je mreža za tranziciju energije CLER, koja vodi nekoliko savetodavnih centara za podršku renoviranju.

CLER sada poziva na konsultacije "kako bi se osiguralo da se čuju glasovi onih koji rade na terenu".

Pored toga, ovo smanjenje budžeta poklopilo bi se sa prošlonedeljnom najavom smanjenja kriterijuma za definisanje domova koje "gutaju” energiju, pre svega zbog velike potrošnje grejanja ili loše izolacije, čime bi se više od 140.000 domova izbacilo iz definicije.

"To je zapanjujuće. Prošle nedelje su samovoljno uklonili 140.000 domova iz kategorija F i G", rekao je Dan Lert, zamenik gradonačelnika Pariza zadužen za energetsku tranziciju.

"Manas opravdavaju smanjenje budžeta od milijardu evra dodeljenog projektu MaPrimeRenov jer ima manje domova za renoviranje", nastavio je on.

Pojednostavljivanje je ključno

Za druge, kao što je Francuska konfederacija zanatskih i malih građevinskih kompanija (Capeb), vlada reaguje "pragmatizmom".

Prema Capebu, potreban je "trenutni pregled sistema" kako bi industrija imala "sredstva da iskoristi dodeljeni budžet" za 2024.

Zabrinutost zbog toga što se neće potrošiti sav novac dodeljen ovoj šemi je stvarna, posebno pošto je Le Merova kancelarija ukazala na nepotrošen iznos od 300 miliona evra u 2023.

Šema je previše složena i "treba da bude pojednostavljena", saopštilo je Ministarstvo privrede.

Shodno tome, smanjenja budžeta su deo "opštije revizije koju sprovodi Ministarstvo stanovanja povodom veze između MaPrimeRenova, dijagnostike energetskih performansi i nekoliko drugih šema koje se razmatraju", rekao je Tomas Kazenav, delegat ministra za javne račune konferencija za novinare u ponedeljak (19. februara).

Malo povećanje za zeleni fond

Vlada je takođe odlučila da smanji početno povećanje od 500 miliona evra za Zeleni fond, na samo 100 miliona evra.

Šema je osmišljena da podrži lokalne projekte, što pokazuje da "nije samo država ta koja mora da 'uloži napor'", istakla je Mreža za klimatske akcije.

"Kako da tražimo od lokalnih vlasti da sve više ulažu u ekološku tranziciju, a da u isto vreme ne dozvolimo da imaju poverenja u resurse koje daje država, a koji se, kada se za njih izglasa u decembru, mogu povući u februaru?”.

Le Mer je takođe iskoristio priliku da podvuče hitnost završetka unije tržišta kapitala u EU koja je pokrenuta 2015. nakon dužničke krize u evrozoni.

"Evropa nikada neće moći da se suoči sa ovim [klimatskim] izazovom bez unije tržišta kapitala; nikada, nikada, nikada”, rekao je Le Mer. "Zato bih voleo da sve evropske zemlje prepoznaju apsolutnu neophodnost ubrzanja implementacije unije tržišta kapitala", naglasio je on.

(JA/EURACTIV.rs)