Količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini, pokazalo je istraživanje. Odakle ovaj jaz?
Javne nabavke u školama i prisiljavanje kompanija da plaćaju 'skrivene troškove' konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda potrebni su da bi se uravnotežio nesklad između povećanja organski obrađene zemlje i smanjenja prodaje organske hrane, rekao je za EURACTIV Erik Gal, zamenik direktora organizacije za organsku poljoprivredu EU IFOAM.
Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL), predstavljenom na Biofach – najvećem sajmu sektora – u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini.
Iako je povećanje organske površine u EU pozitivna stvar, potražnja bi mogla stati na put planu EU da do 2030. dostigne 25 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom. Ako organsko tržište EU želi da ispuni ciljeve postavljene u dokumentu Evropske komisije vodeća strategija prehrambene politike "od farme do viljuške", tržište "mora da raste bržom stopom", navodi se u izveštaju.
Reagujući na izveštaj, Gal je rekao da postoji jaz između potražnje i proizvodnje jer je "potrebno nekoliko godina da se prilagodi proizvodnja". On je takođe istakao da se organsko tržište, nakon godina "dvocifrenog rasta", 2022. godine smanjilo kao rezultat inflacije koja je pogurala cene organskih proizvoda.
Gal je dodao da u strategiji Evropske komisije za organsku poljoprivredu "nedostaju dva dela".
Prvo, dugo odlagani i konačno odbačeni zakon o održivim sistemima ishrane, koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvati i cilj udela organskih proizvoda u javnim nabavkama.
Drugi deo koji nedostaje, rekao je, bilo je uvođenje sistema "pravog obračuna troškova" koji bi izračunao ne samo direktne, već i skrivene troškove prehrambene industrije – kao što je uticaj na životnu sredinu u kojoj kompanija posluje – i učiniti da preduzeća plaćaju za njih.
"Kada bi svi ovi negativni eksterni efekti bili uključeni u cenu proizvoda, konvencionalni proizvodi bi bili skuplji od organskih proizvoda", rekao je on, pozivajući na politiku koja bi "osigurala da cena hrane odražava uticaj različitih proizvodnih sistema".
Prema podacima, tržište organskih proizvoda u EU je 2022. godine doživelo pad od 2,8 odsto. Međutim, primetan je rast u zemljama kao što su Estonija (+6 odsto) i Holandija (+4,4 odsto).
Pozitivni trendovi
"Organska površina EU nastavila je da stalno raste 2022. godine", navodi se u izveštaju, "dostigavši 16,9 miliona hektara".
Ovo čini 10,4 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u EU i predstavlja povećanje od 5,1 odsto u poređenju sa podacima iz 2021. godine.
U međuvremenu, broj organskih proizvođača u EU porastao je za 9,5 odsto na više od 419.000 farmera, od kojih se većina nalazi u Italiji.
Potreba za daljom podrškom
Izveštaj upozorava da, iako Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP) igra "ključnu ulogu" u procesu postizanja organskih ciljeva, ona izgleda "pomalo neadekvatno" jer njena arhitektura rezultira "različitim nivoima ambicija" među državama članicama.
"Njena efikasnost u ovom pogledu zavisi od sposobnosti da ponudi snažnu podršku organskim poljoprivrednicima i prizna njihove dodatne napore i ulaganja", navodi se u studiji.
Prema autorima, "eko-šeme" CAP-a pružile su priliku za podsticanje ekološki prihvatljivih poljoprivrednih praksi. Međutim – kažu – pošto je njihova definicija delegirana zemljama EU, postoje "značajne razlike" širom bloka.
(JA/EURACTIV.rs)