Kako će se zalečiti raskol između proizvođača hrane, kreatora politike i ekologa oko onoga što se smatra "održivom" proizvodnjom?
Evropski poljoprivrednici ovih dana blokiraju puteve i pale političku oholost. Februar je počeo sjajno. Belgija, Francuska i Nemačka su zastale, baš kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila njihovu suštinsku ulogu u ekonomiji kontinenta. Usledila je "igra".
Kopa-Kogeka, panevropska grupa poljoprivrednika i zadruga, ranije je iznela svoj slučaj Fon der Lajen i Marku Ruteu, premijeru Holandije – koji je pretrpeo višenedeljne proteste poljoprivrednika 2022.
"Ekonomska opterećenja i birokratija guše poljoprivrednike širom EU", navodi Kopa-Kogeka u saopštenju. Činilo se da se njihov pritisak isplatio. Govoreći posle februarskog sastanka Evropskog saveta, Fon der Lajen ne samo da je pohvalila poljoprivrednike, već je obećala i izmene nekih pravila kojima se protive.
"Poljoprivrednici mogu da računaju na evropsku podršku", rekla je ona, hvaleći njihovu "otpornost". Poljoprivrednici su poslednjih godina bili pritisnuti rastućim troškovima inputa kao što su gorivo, đubrivo, transport i hrana za životinje. Cene su počele da rastu 2021. pošto su blokade zbog pandemije i državna potrošnja poremetili ekonomije, nakon što je Rusija, ključni snabdevač gasa i đubriva, napala Ukrajinu, koja je jedan od vodećih svetskih izvora žitarica i uljarica i zemlju koja se ponekad naziva "evropska žitnica."
I kao deo svojih napora da podrži ratom razorenu ekonomiju Ukrajine, EU je Kijevu olakšala izvoz svojih proizvoda u EU.
Tarife i trgovina
Ali to je razbesnelo poljoprivrednike koji su već ljuti zbog mogućnosti da EU dozvoli uvoz po sniženim carinama, ili čak bez carine, iz delova sveta kao što je Južna Amerika, gde hrana ne podleže proizvodnji na nivou EU i ekološkim standardima.
Uoči februarskog sastanka Evropskog saveta, francuska vlada je odbila da podrži sporazum koji favorizuje južnoameričku poljoprivredu i proizvodnju hrane.
Prema saopštenju objavljenom nakon sastanka, "lideri EU su razgovarali o izazovima u poljoprivrednom sektoru, uključujući zabrinutost farmera" i obećali da će "držati situaciju pod kontrolom".
Istog dana, Fon der Lajen je rekla da su farmeri ključni za "osiguranje održivog korišćenja prirodnih resursa", što je nagoveštaj da EU očekuje od njih da budu u skladu sa naporima da se smanje emisije.
Neto nula nacrta
Nacrt dokumenta EU koji je procurio iste nedelje pokazao je nameru Komisije da smanji emisije za 90 odsto u poređenju sa proizvodnjom iz 1990. godine, do 2040. godine – sa stokom i đubrivom koji se pominju kao ključni – kao deo "Zelenog dogovora" bloka i planova "neto nula".
Nedelju dana ranije, Fon der Lajen je bila domaćin prvog sastanka "strateškog dijaloga" Komisije o poljoprivredi, skupa koji je navodno imao za cilj da zaleči raskol između proizvođača hrane, kreatora politike i ekologa oko onoga što se smatra „održivom" proizvodnjom, u okviru različitih okvira EU kao što su Strategija od farme do vile i Zeleni dogovor.
Uoči tog događaja 25. januara, predstavnici poljoprivrede sastali su se u Briselu da razgovaraju o onome što smatraju ocrnjivanjem svog sektora.
"Poljoprivrednici se smatraju ekološkim teroristima zbog dezinformacija koje se šire o nama", rekla je Helen O’Salivan iz Saveza irskih farmera, nedavno osnovane političke stranke.
Predsednica Fon der Lajen rekla je da je dijalog usmeren na iznalaženje "mape puta kako da postignemo naše zajedničke ciljeve", koji, kako je podsetila, uključuje "klimatsku neutralnost do 2050. godine".
Kako postići te ciljeve, a da se poljoprivrednici ne ostave bez posla, što bi Evropu učinilo zavisnom od uvoza, je "zavrzlama" koji bi dijalog trebalo da reši, čak i ako neki protivnici tvrde da su ciljevi u najboljem slučaju kontradiktorni i da će Evropa na kraju proizvesti manje hrane.
Ali prema Isabel Palioti, službenici za politiku održivih prehrambenih sistema u Evropskom birou za životnu sredinu (EEB), "obmanjujuće je i suprotno naučnim dokazima da se restauracija i očuvanje životne sredine i proizvodnja hrane predstavljaju kao konfliktni".
Balansiranje
"Postizanje ravnoteže između očuvanja životne sredine, smanjenja emisije ugljenika i proizvodnje hrane je zaista izazovno, ali izvodljivo", rekao je Alberto Arojo Šnel, šef programa i politike u Evropskoj kancelariji Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
"Zeleni dogovor i njegove propratne politike – kao što su ‘Od farme do viljuške’ i Strategija za biodiverzitet – su postavili visoke standarde životne sredine", dodao je on, pozivajući se na nekoliko inicijativa EU.
Dijalog može unaprediti ove napore jer "nudi način da konsolidujemo naše ambicije o održivoj proizvodnji hrane i pronađemo put napred u sve polarizovanijoj klimi", kaže Rafael Sampson, menadžer za odnose s javnošću u industrijskoj organizaciji FoodDrinkEurope.
Ali dijalog verovatno neće biti ništa više od početka rešavanja izazova.
Pišući u časopisu Nature Food u septembru 2023., tim naučnika iz Nemačke, Holandije i Švajcarske je rekao da se EU suočava sa izazovom razvoja "zajedničke i koherentne definicije održivog sistema ishrane EU", za koju će zauzvrat biti potrebna "konkretna arhitektura upravljanja koja omogućava upravljanje i ubrzavanje transformacije prehrambenih sistema".
"Postoji širok izbor održivih poljoprivrednih pristupa koji će pomoći da se ovo desi", rekao je Arojo Šnel iz IUCN-a.
Prema Palioti, ako EU želi da "osigura da naši poljoprivredno-prehrambeni sistemi postanu održivi", moraće da prevaziđe ono što je ona označila kao "nekoherentnost politike".
"Silosirano razmišljanje i razvoj politike su ograničili akciju i smanjili efikasnost politika i propisa, i ključno je da to rešimo ako želimo da postignemo napredak", upozorila je ona.
(JA/EURACTIV.rs)