OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI: Klimatske promene i epidemije navode nas na nužnost osiguranja u sektoru

Poljoprivreda je jedan od stubova svake države, a svedoci smo da je ova privredna grana sve više u fokusu evopskih i svetskih politika. Kako se na globalnom nivou sve više govori o nestašicama hrane, tako se nacionalne politike okreću ka njenom obezbeđivanju.
Srbija je zemlja veoma bogatih prirodnih resursa, ali se nažalost, poslednjih godina sela napuštaju a stanovništvo se orjentiše ka gradovima „trbuhom za kruhom".

Tako se procenjuje da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih domaćinstava, a da za bar 50.000 ni vlasnici nisu poznati.

Kako bi se situacija preokrenula i ljudi vratili selu i poljoprivredi, potrebno je da imaju stabilnu proizvodnju i sigurne prihode, a osnov za to je osiguranje.

Prethodnih godina Srbiju su redovno pogađale elementarne nepogode sa katastrofalnim posledicama.

Nevreme je u stanju da za samo nekoliko sati umanji rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata, a dodatni problem je količina i kvalitet roda za naredne godine, jer elementarna nepogoda negativno utiče na kvalitet zemljišta.

Superćelijske oluje koje su prošlog leta tutnjale Srbijom, ali i regionom, nanele su nesagledive posledice po našu poljoprivredu.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja, a u određenoj meri, žrtve nevremena bile su i životinje.

Da je više poljoprivrednog dobra bilo osigurano, svakako bi i šteta naneta ovom prirodnim katastrofom, bila blaža po poljoprivredne proizvođače. O tome se u danima i mesecima nakon ovih oluja dosta govorilo i pisalo.

Poljoprivrednici i dalje teško posežu za polisom, a što je posed veći, veća je i šansa da je osiguran.

Zašto je važno imati osiguranje u poljoprivredi?

Klasično osiguranje štiti od rizika požara, grada i groma i tu polisu poseduje 90% osiguranih.
Znatno manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a za to postoje dopunske polise koje se kupuju uz osnovnu.
Ovo je važno jer su rizici na ovim prostorima sve češći, a štete nanose gubitke na više godina. Osim toga, shodno klimatskim promenama koje su uzele maha, prognoze kažu da će klima biti sve ekstremnija.

U stočarstvu, moguće je osigurati goveda, ovce, koze, svinje, živinu i konje.

Osiguranje pokriva rizike uginuća ili prinudnog klanja životinja nastalog kao posledica prirodnih rizika, nesrećnih slučajeva ili bolesti.

Postoje i dodatni paketi osiguranja kojim su, na primer, pokrivene opasne zarazne bolesti. To postaje veoma važno, imajući u vidu još jednu pošast sa kojom se i globalna, ali i srpska poljoprivreda suočava poslednjih godina, a to je svinjska kuga.

Do sredine decembra je, prema zvaničnim podacima, eutanazirano oko 55.000 svinja, pa ova bolest, koja se brzo širi, predstavlja problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već postaje i pretnja po prehrambenu sigurnost države.

Koliko košta osiguranje u poljoprivredi i kako se određuje visina premija?

Za osiguranje poljoprivrednih kultura treba izdvojiti 2-5% vrednosti proizvodnje, odnosno onoga što će se dobiti kada se proda letina.

Država je za farmere u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu, povećala subvencije na 70 posto.

Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom, a siguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, sa mogućnošću da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza.

Premija osiguranja se odredjuje u zavisnosti od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovni kao što su grad, požar, grom i dopunski - oluja, poplava, prolećni i jesenji mraz i zimsko izmrzavanje.

Premija osiguranja na nivou rizika određuje se u zavisnosti od klase osetljivosti kulture koja se osigurava i zone rizika, klase opasnosti područja gde se kultura uzgaja.

Premija osiguranja zavisi i broja osiguranih hektara i trajanja osiguranja. U stočarstvu, visina premije osiguranja zavisi od životinjske vrste, kategorije, odabranih rizika, broja osiguranih životinja, uslova i načina držanja životinja, njihove vrednosti i ugovorene visine pokrića.

Ko procenjuje štetu?

Procenu štete rade agronomi, a ne agenti osiguranja, čiji je posao da prodaju polise.
U teoriji, moguće je da procenitelji budu nezavisna stručna lica, ali bi tada država trebalo da osnuje agenciju koja bi vršila obuku procenitelja u smislu osiguranja, izdavala sertifikate i na neki način kontrolisala njihov rad.

Stoga, nije nemoguće da štetu procenjuje nezavisno telo, ali to mora da se uradi pod kontrolom države, kroz potpuno uređen sistem.

Ako klijent nije zadovoljan procenom štete, može da uloži prigovor i onda se ide na drugostepenu komisiju. Tada procenu rade drugi procenitelji u odnosu na prvu procenu. Ako klijent ni tada nije zadovoljan, može da se ide na sudsko veštačenje.

Međutim, na veštačenju završi svega 1-2% šteta.

(M.A./EURACTIV.rs)