Poljoprivrednici u najrazvijenijim zemljama Evrope ne odustaju od svojih zahteva. Od kraja prošle godine farmeri protestuju u više zemalja EU. Da li je osnovan strah od prelivanja na srpsko tlo, pitali smo agroekonomistu Žarka Galetina
Godina koju će obeležiti izbori u EU počela je protestima farmera u više zemalja Evrope.
Poljoprivrednici protestuju u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Poljskoj, Rumuniji, Holandiji, a nedavno su protestovali i u Španiji i to sa sličnim zahtevima.
Zahtevaju hitnu akciju zbog niskih cena poljoprivrednih proizvoda i visokih troškova novih zelenih pravila, kao i ograničavanje slobodne trgovine zbog nelojalne konkurencije. Oni takođe traže subvencije za gorivo i redovnu isplatu subvencija za agrikulturu.
Da li je ovo poslednja bitka za poljoprivredu i da li je osnovan strah od daljeg prelivanja nezadovoljstva, jer sa ovom tvrdnjom i zabrinutošću mogu se složiti mnogi koji se bave ovom privrednom granom.
U Srbiji su poljoprivrednici izvojevali "malu pobedu" na ulici prošle godine, kada je Vlada Republike Srbije sa poljoprivrednicima napravila dogovor. Sada ostaje implementacija, koja je ključna, a za koju su poljoprivredna udruženja rekla da će je pomno pratiti.
Agroekonomista Žarko Galetin za EURACTIV kaže da se zajednička agrarna politika EU nalazi pred jednim velikim iskušenjem, u kontekstu svih osvih dešavanja i jedne ekonomski i poljoprivredno loše godine - prošle godine, a koja će, kako je kazao, imati efekte i u ovoj godini.
"Takođe i u kontekstu intencije u toj zajedničkoj agrarnoj slici Evropske unije u kojoj je fokus na Zelenoj agendi. I to je jedan od značajnih razloga zašto su poljoprivredni proizvođači nezadovoljni. To se pre svega odnosi na francuske farmere koji negoduju zbog dinamike donošenja zakona koji su modeling toj Zelenoj agendi od strane EU, a koji predviđaju takozvano konvergiranje određenih hektara zemljišta po pojedinim gazdinstvima. Prostije rečeno - predviđaju odmaranje zemljišta da bi se sačuvala supstanca u zemljištu i da bi se samo zemljište bolje reprodukovalo", smatra stručnjak.
On dodaje da je ovo pitanje bilo okidač kod francuskih poljoprivrednika, ali da postoji još niz mera oko kojih su se okupili nezadovoljni farmeri.
"Tu su i niske cene poljoprivrednih proizvoda kojim nisu zadovoljni francuski farmeri. U Nemačkoj su zahtevi slični, ali je okidač za proteste i izlazak na ulicu bilo ukidanje subvencije za dizel gorivo, kao i zahtev za ukidanje poreza za poljoprivrednu mehanizaciju. To je iniciralo nezadovoljstvo poljoprivrednika, najpre u Nemačkoj, a zatim se ono proširilo i na Francusku i Belgiju i kao što se moglo videti sada imamo jednu eksplozivnu atmosferu u ovim ključnim, najvećim agrarnim silama u EU", kazao je Galetin za EURACTIV.
On navodi da se ova atmosfera preliva i širi i poprima gotovo "epidemiološke" razmere.
"Veliko je pitanje kako će se sve to završiti, s tim pre što vidimo u Nemačkoj taj protest i bunt poljoprivrednika je u velikoj meri politizovan, infiltrirale su se tu neke desničarske stranke, tako da je situacija komplikovana i ona se definitivno širi Zapadnom Evropom", smatra naš sagovornik.
Na pitanje novinara - da li može da se očekuje da se nezadovoljstvo evropskih farmera prelije i kod nas, Galetin kaže da je Srbija proces tih zahteva na ulici već imala tokom prošle godine.
"Mislim da je iscrpljena ta energija naših poljoprivrednih proizvođača i udruženja i taj čitav pregovarački proces je krajem godine dobio neke konačne obrise i svoj epilog na poslednjim sastancima između poljoprivrednih proizvođača koji su organizovali proteste i države", navodi on.
Smatra da su naši poljoprivredni proizvođači vrlo uporni i da su te aktivnosti dosta dobro organizovali.
"Imali su jasne zahteve, iako su oni bili vrlo šarenoliki, za razliku od Nemačke i Francuske. Jer zahtevi zapadnoevropskih farmera se odnose na jedan ili dva ključna, dok je to kod nas bilo znatno šire. Naši poljoprivrednici su imali neke benefite iz svega toga, a pred njima je sada najznačajniji zadatak - a to je da prate tok primene tih dogovorenih mera", navodi stručnjak.
Prema njegovom mišljenju, bar za sada ne postoji opasnost prelivanja protesta kod nas.
"Ta vrsta početnog nezadovoljstva koje je preplavilo Nemačku i Francusku, mislim da se neće preliti kod nas. Doduše, vidite kako se to širi, ta sinergija i kako ti protesti utiču na čitavu atmosferu u Evopi. Ali opet kažem, mislim da to neće bitno uticati na nas jer su naši farmeri s jedne i, država, s druge strane, ušli u neku završnu fazu pregovora i rešenja", zaključio je Galetin.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(M.A./EURACTIV.rs)