Evropskoj komisiji upućeno je pismo kojim se poziva da se zemljište zaštiti kao voda i vazduh, jer je njegovo zdravlje ugroženo.
Uoči predloga Evropske komisije za zakon EU o zdravlju zemljišta koji se očekuje u junu, koalicija nevladinih organizacija, progresivnih poljoprivrednih organizacija i prehrambenih preduzeća pozvala je na ambiciozne i obavezujuće mere.
U otvorenom pismu nekoliko upućenom na adrese više evropskih komesara, oko 280 organizacija i pojedinaca pozvalo je izvršnu vlast EU da podnese "ambiciozan i progresivan" zakonski predlog za zakon EU o zdravlju zemljišta.
Novi zakon trebalo bi da daje zemljištu isti zaštićeni pravni status kao vazduhu i vodi i ulazi u okvir strategije EU o zemljištu, koja je predstavljena u novembru 2021. godine.
"Zdravlje evropskog tla brzo degradira, i hitno je potreban ambiciozan zakon o zdravlju zemljišta", naglašava se u pismu koje su potpisale nevladine organizacije, poljoprivredne organizacije i akademici zajedno sa gigantima prehrambene industrije kao što su "Nestle" ili "Unilever".
Prema podacima Evropske komisije, 70% zemljišta u EU nije u dobrom stanju. NABU, nemački ogranak BirdLife-a i jedan od koordinatora pisma, takođe je ukazao na činjenicu da u Nemačkoj većina poljoprivrednih zemljišta trenutno emituje u proseku 0,19 tona CO2 po hektaru godišnje, umesto da "hvata" dodatni ugljenik.
Da bi se efikasno suprotstavili ovome i postigli cilj izvršne vlasti EU da dramatično poboljša stanje tla do 2050. godine, potpisnici pisma su postavili pregršt kriterijuma koje zakon treba, po njihovom mišljenju, da ispuni.
Ovo uključuje "ambiciozne i obavezujuće ciljeve u postizanju zdravlja zemljišta", koje treba pratiti i sprovoditi kroz "snažan okvir upravljanja" zasnovan na "sveobuhvatnom, usklađenom i zakonski utemeljenom sistemu praćenja zdravlja zemljišta i izveštavanja".
"Borba protiv degradacije zemljišta može se postići samo snažnim zakonodavnim okvirom koji definiše zdravlje zemljišta na obavezujući način i potkrepljuje ga merljivim indikatorima", rekao je Majkl Berger, stručnjak za politiku u WWF-u.
Takvi ciljevi već postoje u EU za zaštitu vazduha i vode, kroz Direktivu o kvalitetu vazduha i Okvirnu direktivu o vodama. Ovi zakoni postavljaju konkretne ciljeve za države članice, koje se mogu tužiti ako su, recimo, njihova voda ili vazduh zagađeniji nego što to dozvoljavaju pravila EU. Nedavno je, na primer, nemačku saveznu državu Severnu Rajnu-Vestfaliju tužila ekološka nevladina organizacija BUND zbog navodnog nepoštovanja Okvirne direktive o vodama.
Organizacije koje stoje iza pisma nadaju se da bi novi zakon o zemljištu mogao da pruži sličnu zaštitu.
"Zakonodavni okvir za zemljište ima potencijal da pruži preko potrebnu integraciju i koherentnost politike, katalizujući pozitivan socio-ekološki i ekonomski uticaj politike EU", navodi se.
Po mišljenju potpisnika, mnogo se može dobiti od postizanja zdravog zemljišta.
"Zdravo zemljište je od suštinskog značaja za postizanje ciljeva Evropskog zelenog dogovora o klimi, biodiverzitetu, vodi i nultom zagađenju, kao i da podrži ciljeve EU 'od farme do viljuške' i prelazak na održiv sistem ishrane", naglašava se u pismu.
Strategija Evropske unije o zemljištu navodi planove za zakon o zdravlju zemljišta do 2023. godine kako bi se tlo postavilo na istu pravnu osnovu kao vazduh i voda, a zakonodavci EU su upozorili da ovo mora biti čvrst rok.
Uprkos činjenici da bi implementacija nacionalnih obavezujućih ciljeva zahtevala ulaganja u sistem za praćenje na terenu, organizacije su uverene da bi se taj korak ekonomski isplatio.
"Dok troškovi degradacije zdravlja tla za društvo, preduzeća i biodiverzitet eksponencijalno rastu, troškovi praćenja zdravlja tla i regeneracije zdravlja tla brzo se smanjuju", pišu oni.
Međutim, postoji i protivljenje zalaganju za jedinstven pravni okvir na tlu na nivou EU.
Poljoprivredno udruženje EU COPA-COGECA je ranije izrazilo zabrinutost zbog ideje o blokovskom pristupu, ukazujući na činjenicu da se karakteristike zemljišta u različitim evropskim regionima veoma razlikuju. Organizacija je takođe upozorila na dodatnu birokratiju za poljoprivrednike.
U međuvremenu, prethodni pokušaj uvođenja zakona EU o zemljištu koji je napravio bivši komesar za životnu sredinu Janez Potočnik propao je zbog protivljenja nacionalnih vlada, uključujući, u to vreme, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju.
(EURACTIV.rs)