Trenutna politika nije dovoljan podsticaj za poljoprivrednike da učine više kako bi postigli klimatske ciljeve EU, smatraju stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene (ESABCC).
Stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene su upozorili na potrebu za sistemom naplaćivanja emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za sektor poljoprivrede.
"Poljoprivrednike i ljude koji upravljaju određenim poljoprivrednim parcelama treba snažnije ohrabriti da smanje emisije", rekla je Džet Bredal Jakobsen, potpredsednica ESABCC-a, u saopštenju za javnost, dodajući da bi "ovo moglo da se postigne postavljanjem cenovnika za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte i nagrađivanjem onih koji utiču na njihovo smanjenje".
Izveštaj, koji je u četvrtak (18. januara) objavio ESABCC – savetodavna grupa za klimu osnovana Evropskim zakonom o klimi iz 2021. – ispitala je glavne nedostatke u zelenim politikama EU i otkrila da poljoprivrednicima nedostaju adekvatni finansijski podsticaji da smanje emisije.
Sektor "ostao je uglavnom nepromenjen od 2005. godine", pri čemu dve trećine štetnih emisija dolazi iz proizvodnje stočne hrane.
Da bi se trend povratio, sistem određivanja cena emitovanja bi trebalo da bude uveden "najkasnije do 2031. godine", preporučili su stručnjaci.
Izveštaj dolazi pošto EU ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine do 2030. i da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.
ESABCC je objavio svoje preporuke dok izvršna vlast EU priprema novi dokument koji će postaviti privremeni cilj za smanjenje emisija do 2040. godine, rekao je portparol Komisije za klimu i energiju Tim Mekfi na brifingu za novinare nakon objavljivanja izveštaja.
Nedostaci Zajedničke poljoprivredne politike EU
Prema ESABCC-u, Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP) – program poljoprivrednih subvencija bloka – nije dovoljna za pružanje dodatnih klimatskih akcija.
"ZPP se prvenstveno zasniva na dobrovoljnim naporima, za koje je malo verovatno da će biti efikasni", navodi se u izveštaju, dodajući da je većina njegovih klimatskih ciljeva kvalitativni, a ne kvantitativni.
Okvir EU za poljoprivredne subvencije, dodaju stručnjaci za klimu, daje državama članicama "malo podsticaja da budu ambiciozne" omogućavajući im visok stepen fleksibilnosti i široka izuzeća.
Savetodavni odbor je takođe rekao da je ZPP "pristrasna prema većim farmama" kroz direktna plaćanja – koja se isplaćuju poljoprivrednicima na osnovu površine farme.
Princip "zagađivač plaća"
Panel ESABCC je pozvao na sistem određivanja cena za emisiju štetnih gasova koji primenjuje princip "zagađivač plaća" na poljoprivredu, kako bi se podstakli farmeri da smanje emisije, što je slučno kao u slučaju trgovanja emisijama koji pokriva uglavnom energetsku i proizvodnu industriju.
Stavljanje cene na poljoprivredne emisije je nešto što Evropska komisija već razmatra. Institucije EU trenutno pregovaraju o kriterijumima za uspostavljanje sertifikovanih i pouzdanih šema za "emisije u poljoprivredi", kako bi se farmerima nadoknadilo za njihov doprinos smanjenju emisija ugljenika.
Pravo tržište za poljoprivredne emisije je, međutim, korak dalje. Ono zahteva obavezu korišćenja dozvola za emitovanje. Najteže pitanje je to što bi EU morala da odluči gde će postaviti "tačke obaveze" – identifikaciju ko plaća za zagađivanje.
Na primer, to mogu biti sve vrste farmi, ili samo stočarske farme, prehrambena industrija ili proizvođači inputa – što bi uključivalo proizvođače i uvoznike đubriva i stočne hrane.
Predsednik Odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta Paskal Kanfin i evropski poslanik Džeremi Serle (obojica iz centrističke Renev grupe) predložili su ETS za sistem hrane koji uključuje poljoprivrednike i prerađivače.
Studija iz 2023. koju je naručila Generalna direkcija Komisije za klimu otkrila je da postoje izazovi specifični za poljoprivredni sektor koje treba uzeti u obzir prilikom kreiranja politike "zagađivač plaća".
To uključuje veliki broj farmi u EU – više od devet miliona – i heterogenost emisija gasova staklene bašte sa farmi.
Prema studiji, postoji i rizik da bi takav sistem smanjio proizvodnju u EU i doveo do povećanog uvoza iz zemalja u kojima je poljoprivredno-prehrambena proizvodnja intenzivnija sa efektom staklene bašte – takozvano "curenje gasova".
(JA/EURACTIV.rs)